Dodatna zarada uz pomoć ugovora o dopunskom radu

Većina ljudi da bi finansijski “preživela” ceo mesec traži dodatni posao. Ako ste već negde zaposleni, a imate mogućnost za dopunsku zaradu verovatno ćete se susresti sa jednim od modela rada van radnog odnosa.

U radno angažovanje van radnog odnosa spadaju privremeni i povremeni poslovi, obavljanje poslova po ugovoru o delu, zatim po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad.

Posebne odredbe zakona o radu koje se bave ugovorom o dopunskom radu tiču se samo uslova pod kojima se može zaključiti ovakav ugovor i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.

Prema navedenim zakonskim odredbama zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada, a zaključuje se u pisanom obliku.

Jedan od uslova pod kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu je da se lice koje se angažuje već nalazi u radnom odnosu sa punim radnim vremenom. To znači da se ovakva vrsta ugovora ne može zaključiti sa nezaposlenim, penzionerom, niti osobom koja je u radnom odnosu sa radnim vremenom kraćim od punog.

„Takođe, ugovor o dopunskom radu podrazumeva da zaposlena osoba ima i određeno maksimalno radno vreme, koje ne može biti duže od trećine punog radnog vremena. Ovo znači da radno angažovanje po osnovu ugovora o dopunskom radu može da traje najviše 13 sati i 20 minuta nedeljno“, kaže za Biznis.rs advokat Branislav Vještica.

Ugovor o dopunskom radu mora da sadrži odredbu prava na novčanu naknadu u pisanom obliku.

Naš sagovornik objašnjava da zaposleni ima prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa Zakonom, što podrazumeva pravo na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje, uključujući i prava u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.

Jedna od prednosti ugovora o dopunskom radu je da angažovana osoba može sa drugim poslodavcem da zaključi ugovor bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.

„Nije izričito propisana ni obaveza zaposlenog da poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu dostavi dokaz o radu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ali se to podrazumeva imajući u vidu prirodu ovog ugovora“, navodi Vještica.

Zakon ne određuje delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu, tako da može da obuhvati različite poslove kod poslodavca i može se sklopiti u svim delatnostima u privredi.

Plaćanje poreza i doprinosa

Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu dopunskog rada regulisano je zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.

„Na naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu plaćaju se porez na dohodak građana po stopi od 20 odsto na osnovicu koju čini bruto zarada umanjena za normirane troškove u iznosu od 20 procenata, doprinos za PIO u iznosu od 22 odsto na osnovicu za plaćanje poreza na dohodak građana“, navodi Vještica.

Porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za dopunski rad obračunavaju se i plaćaju po odbitku, odnosno poslodavac ima obavezu da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun.

Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obrascu PPP PD elektronskim putem.

Naš sagovornik navodi da je veoma važno napomenuti da zakon o državnim službenicima propisuje i ograničenja u pogledu dopunskog rada za one čiji je radnopravni status regulisan ovim zakonom. U ovim slučajevima se primarno primenjuju odredbe iz posebnih zakona, a supsidijerno odredbe zakona o radu za sva pitanja koja nisu regulisana posebnim propisom.