Domaći projekat za razvoj ekoloških, ali i jeftinijih bioterapeutika

Bioterapeutici, jedinjenja prirodnog porekla izolovana iz različitih jednoćelijskih i višećelijskih organizama koja se koriste u kliničkoj praksi i u različitim terapijama, pokrenuli su revoluciju u lečenju kancera, a mogu i da odlože simptome ili preokrenu tok brojnih imunskih oboljenja.

Njihova mana je što su izuzetno skupi, kako zbog složenog procesa njihovog izolovanja iz prirode, tako i zbog procesa prečišćavanja, i kao takvi nisu široko dostupni.

Domaći projekat BioECOLogics predlaže ekonomsku olakšicu koja se ogleda u korišćenju jeftinijih otpadnih resursa u proizvodnji bioterapeutika, a ima i ogroman ekološki značaj koji se ogleda u razvoju novih postupaka bio-reciklaže i inovativnih metoda i formulacija za dobijanje bioterapeutika nove generacije.

Dr Jelena Lazić i dr Sandra Vojnović, saradnice na ovom projektu koji finansira Fond za nauku Republike Srbij kažu za Biznis.rs da je cilj projekta doprinos rešavanju problema nedostatka novih bioterapeutika na tržištu, ali istovremeno prepoznavanje i praćenje dugoročne strategije EU za 2050. godinu za klimatski neutralnu Evropu i potpuni prestanak emisije štetnih gasova staklene bašte, gde su različiti tipovi otpada u fokusu, od otpada iz industrije hrane, pa do plastičnog otpada.

“Ovo su sve vrste otpada koji bi se mogli upotrebiti u našem projektu. Naša istraživačka grupa sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) se već godinama bavi brojnim temama na dodiru biologije i hemije. Izučavamo eko-održive procese na bazi mikroorganizama i njihovih enzima. Takođe, koristimo bioaktivne metabolite iz bakterija kao osnovu za dalje strukturne optimizacije, koje su usmerene ka poboljšanju njihove aktivnosti”, navodi dr Jasmina Nikodinović- Runić, rukovodilac BioECOLogics projekta.

Ideja projekta jeste da se za biotehnološku proizvodnju bioaktivnih molekula umesto komercijalnih hranljivih medijuma koriste različiti otpadni tokovi koji su bogat izvor različitih makromolekula (aminokiselina, šećera, masti, minerala…) koje bakterije mogu iskoristiti kao hranu.

“Ova ideja je u skladu sa principima cirkularne ekonomije na kojima se baziraju i naši evropski projekti BioICEP i EcoPlastiC koji se bave problemom plastičnog otpada”, ističe dr Jelena Lazić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Prema njenim rečima, kasnije dobijeni bioaktivni metaboliti se derivatizuju enzimskim i zelenim hemijskim metodama i koriste se za sintezu kompleksa sa metalima, a na kraju se ispituje kakav učinak na njihovu biološku aktivnost su ove strukturne promene imale.

“Ideju smo tokom 2020. i 2021. godine razrađivali sa našim dugogodišnjim saradnicima iz Kragujevca, kolegama sa Prirodno-matematičkog fakulteta i Instituta za informacione tehnologije”, kaže dr Nikodinović-Runić.

Cilj BioECOLogics projekta jeste da se pronađe kontinualan i održiv put do pronalaska novih bioterapeutika razvijanjem naprednih postupaka bio-transformacije otpadnih materijala, a kroz procese koji su energetski i finansijski efikasni, ali i ekološki osvešćeni.

“Želja nam je da, pre svega, na domaćem tržištu uspostavimo saradnju sa predstavnicima industrija koje generišu veliku količinu organskog otpada (skrob, celuloza, mesne prerađevine, pekarska industrija…) i iskoristimo njihove sporedne proizvode i otpad za potrebe našeg projekta”, objašnjava dr Sandra Vojnović.

Kada je reč o sredstvima za sprovođenje ovog projekta, odobreni budžet je okvirno 270.000 evra za realizaciju, a odobreno je i približno 200.000 evra za kapitalnu opremu. Sredsta za projekat je obezbedio Fond za nauku Republike Srbije.