Opstanak domaćih reciklera zavisi od podsticaja države

Industrija reciklaže u Srbiji, a posebno proizvođači papira poput hromokartona, našli su se pred ozbiljnim izazovima. Naime, nove regulative Evropske unije i njenih članica, pre svega Mađarske i Hrvatske, drastično su promenile uslove pod kojima je domaća industrija do sada funkcionisala. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, čitava grana mogla bi da se nađe u ozbiljnoj krizi.

Stručnjaci u Sivoj knjizi NALED-a objašnjavaju da osnovni problem leži u dostupnosti sirovina – tačnije, otpadnog papira, ključnog za proizvodnju hromokartona.

Iako se značajan deo te sirovine sakuplja unutar Srbije, količine jednostavno nisu dovoljne za potrebe industrije. Zato se otpadni papir u velikoj meri uvozio, prvenstveno iz Mađarske i Hrvatske.

Međutim, ova dva tržišta sada se praktično zatvaraju za izvoz, usled novih zakonskih rešenja koja favorizuju domaće reciklažne kapacitete i ograničavaju izvoz sekundarnih sirovina.

Mađarska: Koncesionar kao novi „čuvar“ sirovina

Još 2022. godine Mađarska je usvojila novi Zakon o otpadu, a njegova potpuna primena počela je u julu 2023. Ključna izmena jeste uvođenje institucije „koncesionara“, koji je sada jedini ovlašćen da upravlja otpadom, uključujući i sakupljanje starog papira. Ovaj koncesionar, čije ovlašćenje važi čak 35 godina, ima ekskluzivno pravo da odlučuje da li će se otpadni papir izvoziti ili će ostajati unutar Mađarske.

U praksi to znači da mađarski proizvođači papira sada imaju obezbeđene zalihe sirovine, dok se istovremeno sprečava izvoz ka državama kao što je Srbija. Mađarska je tako uvela tržišni mehanizam kojim štiti sopstvenu reciklažnu industriju, ali koji stvara ozbiljne probleme za inostrane partnere.

Sličan trend beleži se i u Hrvatskoj, koja je u novembru 2023. usvojila Pravilnik o ambalaži i otpadnoj ambalaži. Posebno je značajan član 29, stav 3, koji propisuje da se neopasan otpad – poput otpadnog papira – mora reciklirati unutar Hrvatske, ako za to postoje tehnički kapaciteti.

Ova odredba praktično zatvara mogućnost izvoza reciklažnog papira iz Hrvatske, čak i ako postoji interesovanje stranih kupaca. Time se domaćim reciklažnim fabrikama garantuje pristup ključnoj sirovini, dok se izvoz značajno ograničava.

Na nivou cele Evropske unije pravac je isti – insistira se na takozvanom „načelu blizine“. U skladu sa tim, otpad bi trebalo da se prerađuje što bliže mestu nastanka, odnosno unutar EU. Ovo načelo prepoznaje se i u Zakonu o upravljanju otpadom Republike Srbije, ali EU ga sada snažno sprovodi u praksi.

“Ciljevi su razvoj cirkularne ekonomije, strateška autonomija u oblasti sirovina i otvaranje novih radnih mesta unutar Unije. Međutim, za zemlje van EU, koje su do sada zavisile od tog otpada kao sirovine, ova strategija predstavlja ozbiljan udarac”, navodi se u analizi.

Kada je reč o Srbiji, stručnjaci ističu potrebu da se umeša država.

“U ovom novom okruženju domaća reciklažna industrija ostaje bez jednog od ključnih izvora sirovine. Proizvođači papira i drugi reciklažni pogoni u Srbiji sada će morati da se znatno više oslone na domaće rezerve, koje su već ograničene”, pojašnjavaju analitičari u Sivoj knjizi.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, Srbija je prošle godine uvezla čak 177.148 tona otpadnog papira i kartona, dok je izvezla 80.121 tonu istih materijala koji zadovoljavaju uslove da se koriste kao sirovina. Sa novim evropskim merama, obim uvoza će se neminovno smanjiti, a pitanje je da li domaći kapaciteti mogu nadomestiti taj gubitak.

Ukoliko država hitno ne prepozna ovaj problem kao strateški izazov, moglo bi doći do usporavanja, pa čak i zatvaranja određenih proizvodnih kapaciteta. Neophodna je izgradnja i proširenje domaćih sistema za sakupljanje i preradu otpadnog papira, podsticanje građana na reciklažu, kao i subvencije za domaće reciklažne pogone.

Imajući u vidu mere EU i država članica, stručnjaci u saradnji sa NALED-om predlažu da se preduzmu sledeće mere zarad zaštite domaćih reciklažnih kapaciteta:

• Formiranje jedinstvenog registra reciklera koji bi sadržao podatke o kapacitetima reciklažne industrije, što bi bio osnov za defnisanje recipročnih mera za zaštitu domaće reciklažne industrije. Kroz Zakon o upravljanju otpadom omogućiti formiranje ovog registra, a podzakonskim aktom bliže definisati obim i sadržaj samog registra.

• Kao kontinuiranu meru podrške uspostaviti pravedan sistem subvencionisanja, čime bi se motivisali sakupljači reciklabilnih materijala da iste predaju domaćim reciklerima, a ne u izvoz.

Ovako predloženi paket mera pruža osnov da se odgovori na restriktivne i druge protekcionističke mere od strane dela članica EU, ali i trećih zemalja. Po uspostavljanju registra i pratećih mera subvencija, treba primeniti adekvatnu politiku načela blizine već propisanu u članu 6 Zakona o upravljanju otpadom, koji treba ojačati mogućnošću otežavanja uslova za izvoz ukoliko postoje kapaciteti za njegovu obradu u Srbiji, a sve u skladu sa regulativom EU. Svakako u obezbeđivanju dovoljnih količina sirovina ostaje da se kontinuirano unapređuje primarna separacija otpada iz domaćinstava.

Podsticaji za domaće reciklere

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije u martu je donelo novi pravilnik kojim povećava podsticaje za reciklažu i ponovnu upotrebu otpada radi bolje ekološke održivosti.

Subvencije su znatno povećane: reciklaža otpadnih guma podržana je sa 18.390 dinara po toni, dok će se energetski tretman istih subvencionisati sa 3.606 dinara.

Ekološke plastične kese dobijaju 6.010 dinara po toni, a one s biorazgradivim aditivima 8.414 dinara.

Za električni i elektronski otpad: veliki aparati kao što su frižideri dobijaju 108 dinara po kilogramu, grejni uređaji 13 dinara, a CRT monitori i TV uređaji 86 dinara. Fluorescentne sijalice se subvencionišu sa čak 129 dinara po kilogramu. Električni alati i uređaji imaju podsticaje od pet do 97 dinara, u zavisnosti od vrste i toksičnosti otpada.

Reciklaža otpadnih ulja dobija podršku od 50 dinara po kilogramu, a akumulatori od 14,50 do čak 145,50 dinara, u zavisnosti od tipa.

Sutra: Sektorima energetski intenzivne industrije CBAM donosi nove namete