Poslovanje arhitektonskih firmi u skladu sa rastom tržišta nekretnina

Tržište nekretnina u Srbiji raste već nekoliko godina unazad, a ovakav trend mogao bi da potraje bar još neko vreme, prema ocenama investitora i stručnjaka koji prate ovu oblast. Cene kvadrata obaraju rekorde, a uz veliku uposlenost građevinske industrije pune ruke posla imaju i arhitekte, koje projektuju sve ove stanove, zgrade, stambene i poslovne komplekse.

Ukupan prihod svih arhitektonskih firmi u Srbiji iznosio je u 2021. godini skoro 11,2 milijarde dinara (11.198.791.000). Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u našoj zemlji je tokom prošle godine u arhitektonskoj delatnosti poslovalo ukupno 589 mikro preduzeća, 29 malih firmi i jedno srednje preduzeće. Najviše je bilo registrovanih preduzetnika – 1.584.

Ukupni prihodi u ovom sektoru rastu tokom poslednje tri godine, s obzirom na to da su u 2020. godini iznosili 8,7 milijardi dinara (8.718.987.000), a u 2019. su bili nešto veći od 8,1 milijarde dinara.

Prema rečima arhitekte Nemanje Gajića, ova delatnost se bori sa više problema, ali je ključno razdvojiti politiku od arhitekture.

„Ukoliko uporedimo Srbiju sa nekim razvijenijim zemljama, onda je kod nas arhitektonska delatnost nedovoljno zastupljena. Smatram da država prvenstveno treba da bude politički stabilna da bi bila to i ekonomski, a onda je i privredno, pa tako redom dolazimo i do arhitekture“, istakao je naš sagovornik.

On je ocenio da, ugledajući se na druge zemlje, možemo da uvidimo makar u kojem pravcu treba da se krećemo kada je reč o poslu arhitekata.

„Najizazovniji su veliki projekti, poput projektovanja hotela, gde mora da radi tim inženjera, arhitekata i građevinaca, i kompletna ta slika koja se stvara prilikom projektovanja određenog objekta zna da bude veoma interesantna. Ipak, ključni problem u arhitekturi je što glavnu ulogu igra politika“, naglasio je Gajić.

Najuspešnije kompanije u arhitektonskoj delatnosti po neto dobiti u 2021. godini (pet ili više zaposlenih)
Naziv kompanije	Neto dobit (u dinarima)	Bruto plata (u dinarima)
Pro-Ing d.o.o. Novi Sad	104.910.000	160.006
Cook Haffner Architecture Platform	44.152.000	234.819
KMZ contractor	40.728.000	182.319
RMJM	38.600.000	172.972
Bureau Cube	36.796.000	199.824
IMEL Group d.o.o. Beograd	30.223.000	131.050
Exterior solution d.o.o. Beograd	29.454.000	183.795
Biro Plus d.o.o. Vršac	28.888.000	223.844
Schematic	23.984.000	181.133
ATI Project	23.865.000	351.764
Naš stan d.o.o. Beograd	23.694.000	124.149
JP Urbanizam Novi Sad	20.846.000	132.189
Structurama East d.o.o. Beograd	19.419.000	117.449
Konstruktiva	13.526.000	101.211
d.o.o. Amber PRO Pančevo	12.316.000	78.542
JP Urbanizam Pančevo	12.012.000	140.822

Na listi najuspešnijih kompanija u arhitektonskoj delatnosti po neto dobiti u 2021. godini, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, prvo mesto zauzima preduzeće za projektovanje, inženjering i konsalting Pro-Ing iz Novog Sada. Prema poslednjem finansijskom izveštaju, prošle godine je u ovoj firmi je radilo 40 zaposlenih sa prosečnom brutom platom od 160.000 dinara. Ukupni prihodi bili su veći od 1,1 milijarde dinara, dok je neto dobit bila skoro 105 miliona dinara.

Sledi internacionalna kompanija Cook Haffner Architecture Platform, čija je jedna od poslovnica u Beogradu i koja je u prošloj godini imala ukupne prihode veće od 111,3 miliona dinara. U ovoj firmi je radilo 17 osoba, čija je prosečna bruto blata bila oko 234.800 dinara, dok je neto dobit bila 44,15 miliona dinara.

Treće po neto dobiti, među firmama sa najmanje petoro zaposlenih, našlo se preduzeće KMZ Contractor iz Beograda. Ukupni prihodi ove firme bili su prošle godine 78,5 miliona dinara, što je značajan rast u odnosu na nepunih 60 miliona dinara godinu dana ranije. Takođe, neto dobit je duplirana, sa 19 miliona na 40,7 miliona dinara.

Među Top 15 najuspešnijih preduzeća po visini bruto plata izdvaja se zemunsko preduzeće ATI Project. Naime, u ovoj firmi je prosečna bruto zarada u prošloj godini bila veća od 350.000 dinara.

Od kompanija koje su se našle na listi najuspešnijih, većina ima sedište u Beogradu, dok je Biro Plus iz Vršca, JP Urbanizam Pančevo i Amber Pro iz Pančeva, a JP Urbanizam Novi Sad i Pro-Ing iz Novog Sada.

Obratiti pažnju na urbanizam

Prema rečima arhitekte Nemanje Gajića, teško se dolazi do velikih projekata kao što su projektovanje i izgradnja zgrada.

„Beograd je u ekspanziji i niče mnogo stambenih zgrada, ali bi trebalo više obratiti pažnju na urbanističke parametre i ambijentalu celinu, a ne samo nagomilavati zgrade koje nisu međusobno povezane. Zna to da bude zanimljivo, ali bar neka tri zajednička kriterijuma za sve te objekte moraju da se postave, kako bi postojao kontinuitet. Ovako sve izgleda nabacano“, smatra naš sagovornik.

Gajić je istakao da je neophodno donošenje adekvatnih zakona ili uredbi na nivou jedinica lokalne samouprave, gradova ili opština.

„Potrebno je da se jasno definišu urbanistički parametri, kao što su udaljenost od ulice, čak do te mere da na neki način krovovi, fasade i otvori na fasadi budu povezani sa nekoliko zajedničkih kriterijuma. Što se tiče rešavanja svih tih problema, striktno treba postavljati na mesto načelnika određenih arhitektonskih odeljenja u državi stručne ljude koji nemaju veze sa politikom, već da se striktno bave svojim poslom“, ocenio je naš sagovornik arhitekta.