INTENZIVNA RASPRAVA O PODELI 750 MILIJARDI EVRA Sporna i formula za raspodelu evropske pomoći

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) sastaje se u utorak u Hagu  sa holandskim premijerom Markom Ruteom (Mark Rutte) da bi razgovarali o  predlogu evropskog fonda za ekonomski oporavak od posledica pandemije Covid-19, čijem se usvajanju Holandija protivi. Prema predlogu Evropske komisije fond vredan 750 milijardi evra trebalo bi da bude raspodeljen sektorima i regionima u EU, koji su najteže pogođeni pandemijom.

„Ova poseta deo je mnogih kontakata i konsultacija predsednika i njegovih kolega kako bi se pružio evropski odgovor na krizu“, saopštila je Jelisejska palata, prenosi Euractiv. Ruteova kancelarija potvrdila je da će sa Makronom „pored ostalog razgovarati o predlogu Evropske komisije o fondu za oporavak i višegodišnjem budžetu EU“.

Lideri zemalja članica i briselske administracije razgovarali su u petak tokom onlajn samita o planu raspodele 750 milijardi evra za potrebe evropskog ekonomskog oporavka, kao i o usvajanju dugoročnog budžeta (2021-2027) u iznosu 1.100 milijardi evra. Prema predlogu fond se sastoji od 500 milijardi evra bespovratne pomoći za države i sektore koji su najteže pogođeni pandemijom, kao i 250 milijardi evra u vidu povoljnih kreditnih zajmova. 

U osnovi predloga EK stoje dva različita plana. Jedan koji su predložili francuski predsednik i nemačka kancelarka Angela Merkel o grantovima u vrednosti 500 milijardi evra, i drugi alternativni iza kojeg su stale Austrija, Švedska, Danska i Holandija (Štedljiva četvorka) kojim se traži kreditiranje ugroženih.

Rute je u petak izrazio sumnju da će lideri EU postići dogovor o planu raspodele 750 milijardi evra na samitu uživo u julu. Budući da je za usvajanje predloga potreban konsenzus svih 27 zemalja članica EU, razgovor Makrona i Rutea značajan je za približavanje stavova dva bloka koje oni predstavljaju. „Neizvesno je da li bi to bilo tada (u julu) završeno ili će nam trebati još sesija i da li bi trebalo da budu tokom leta ili kasnije“, rekao je Rute na pomenutom samitu. A Pariz je spreman na veći doprinos zajedničkom budžetu EU, sve dok to pomaže postizanju dogovora o planu ekonomskog oporavka, nagovestio je Makron. On je ocenio da je najvažnije brzo postići ambiciozan dogovor.

Angela Merkel i predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde) upozorile su u petak da ako ne budu usvojili dogovor o stimulativnom finansijskom paketu, posledice mogu biti izuzetno ozbiljne. „Neki možda ne razumeju koliko loše stoje stvari“, navela je tom prilikom Merkel i istakla da se Evropa suočava sa najdubljom recesijom od Drugog svetskog rata i da će to dovesti do „veoma, veoma teških vremena“, preneo je Yahoo Finance. Ona je insistirala da se lideri moraju videti na sastanku uživo što pre je moguće i usvojiti plan pre letnjeg odmora u avgustu.

Holandija je jedna od četiri „štedljive“ članice koja pokušava da obuzda potrošnju kojoj se nadaju zemlje južne Evrope, nateže pogođene epidemijom Covid-19. „Štedljiva četvorka“ smatra da pomoć treba dati u vidu zajmova pod striktnim uslovima, a ne u obliku grantova. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc (Sebastian Kurz) rekao je da sredstva za ekonomski oporavak EU treba isplatiti samo ako pomažu u sprovođenju reformi, a ne samo da bi se povećala potrošnja.

Hrvatski mediji pozivaju se na analize relevantnih stručnjaka i ocenjuju da bi prema predlogu EK Sofija, Zagreb i Atina dobili proporcionalno najviše grantova iz fonda u odnosu na veličinu nacionalnog BDP. Većina zemalja srednje i južne Evrope dobile bi bespovratnu pomoć u vrednosti između 6,0 i 10 odsto BDP, a Bugarska 16, Hrvatska 15,4 i Grčka 13,5 odsto BDP. Istovremeno, najrazvijenije zapadne zemlje dobile bi manje od 2,0 odsto BDP, prenosi zagrebački Večernji list.

Osim što se načelno protivi kolektivnoj obavezi finansiranja dugova i potrošnje u drugim državama, Holandija, kao i Češka protivi se matematičkoj formuli koju je koristila EK za predlog preraspodele i traži da se koristi druga računica. EK je kao jedan od kriterijuma uzela u obzir kretanje stope nezaposlenosti u poslednjih pet godina. „Kakve veze s korona-krizom ima stopa nezaposlenosti iz 2015. godine?“, pitaju Holanđani, prenosi Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Holandija i druge zemlje žele primenu kriterijuma koji mere samo razmere krize u 2020. godini, odnosno štetu nastalu zbog krize korona virusa. „Kriterijumi su skrojeni za zemlje koje se nisu ponašale tako odgovorno kao mi, u smislu javnog duga, budžetske discipline i nezaposlenosti“, izjavio je češki premijer Andrej Babiš, čijoj zemlji sleduje 4,9 odsto BDP pomoći. Slovačkoj sleduje 9,0 odsto, Sloveniji 5,9, a Mađarskoj 6,7 odsto BDP.

Predsednica EK Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) odgovorila je na pitanje – kakve veze ima stopa nezaposlenosti iz 2015. sa korona virusom 2020, navodeći: „Želimo da stvorimo sponu između krize sa jedne strane i ranjivosti ekonomije sa druge, odnosno s nesposobnošću zemalja da apsorbuju šok. Ovo drugo se dobo odražava u tom kriterijumu kretanja nezaposlenosti u poslednjih pet godina“. Prema njenim rečima svrha fonda nije samo pomoć državama u oporavku od korona-krize, nego i jačanje otpornosti na buduće krize.