Bolji uslovi i smanjenje radne eksploatacije ključne promene socijalne politike

Mario Reljanović je predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda. Bavi se istraživanjem u oblasti radnog i socijalnog, kao i ljudskih prava.

U periodu 2012-2018. radio je kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Na istom fakultetu je u periodu 2009-2018. učestvovao u radu pravne klinike za radno pravo. Saradnik je više drugih organizacija civilnog društva i autor nekoliko desetina stručnih i naučnih radova.

Reljanović je učestvovao u radnim grupama za izradu zakona o Vojsci, zakona o odbrani i zakona o tajnosti podataka. Angažovan je kao gostujući predavač na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na master smeru Evropske integracije.

Pitali smo Maria Reljanovića, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2022. godinu?

Događaj godine

– Na globalnom nivou to je svakako sukob Rusije i Ukrajine. Ovaj događaj uticao je na globalnu ekonomiju, a naročito na energetsku situaciju u Evropi.

Na lokalnom nivou, u oblastima koje su meni u fokusu, to je bio slučaj trgovine ljudima, vijetnamskih radnika koji su bili angažovani na izgradnji fabrike Ling Long. Događaji ove vrste, baš kao i sličan primer iz 2019. godine sa indijskim radnicima, pokazali su kako pravni okvir u pogledu angažovanja stranih radnika može biti zloupotrebljen i koliko je značajno utvrditi daleko efikasnije mehanizme kontrole u ovoj oblasti.

Ličnost godine

– Ne bih mogao da izdvojim ličnost, ali svakako bih morao da napomenem organizaciju ASTRA, uporne i hrabre žene koje su istraživale razne slučajeve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Zahvaljujući njima smo saznali mnogo važnih, ali i kontroverznih detalja o događanjima vezanim za trgovinu ljudima na gradilištu fabrike Ling Long, kao i o mehanizmima – lancima trafikanata – pomoću kojih su radnici dospevali u Srbiju.

Najbolji poslovni potez godine

– Po meni je naročitu pažnju zaslužila novoosnovana kompanija HEROI koja se bavi cirkularnom ekonomijom i proizvodi torbe i druge predmete od stare vojne opreme koja datira iz 1970-2000. godine. Brend HEROI promoviše princip ponovne upotrebe (eng. reuse), ekološkog poslovanja, a uz to se radi o domaćoj kompaniji koja posluje samostalno i veoma brzo se probija na tržištu zahvaljujući atraktivnom dizajnu i inovativnim idejama. Iako se radi o pojedinačnom poslodavcu, mislim da je u pitanju odličan primer koji stoji nasuprot mnogim pokušajima većih kompanija da svoje poslovanje prividno učine ekološki prihvatljivim, iako to suštinski nije slučaj, takozvanim “ zelenim pranjem” (eng. greenwashing).

Poslovni promašaj godine

– Odlazak kompanije FIAT, koji je predstavljen kao velika pobeda ekonomske strategije Srbije. Izvesno je međutim da je ovaj događaj stvorio veliku krizu u Kragujevcu, ali i da je još jednom ogolio pogrešnu politiku predimenzioniranih državnih davanja, koja je vođena prema FIAT-u. Nažalost, iz ugovora potpisanog sa kompanijom Stellantis može se jedino zaključiti da na ovim greškama nije puno naučeno i da će se ovaj trend nastaviti.

Očekivanja u 2023. godini

– Voleo bih da vidim intenzivnije napore novog ministra za rad na harmonizaciji sa pravom Evropske unije u okviru poglavlja 19 koje obuhvata socijalnu politiku i zapošljavanje. Brža i potpunija harmonizacija svakako bi doprinela poboljšanju uslova rada i smanjenju radne eksploatacije.

Takođe, očekujem da se država preciznije odredi prema problemu nedostatka radnika na tržištu rada, odnosno da se normativno daleko bolje urede uslovi i način dovođenja stranih radnika, kako bi se nadomestio nedostatak radne snage, ali istovremeno održali osnovni standardi uslova rada.