Pored dobrih propisa neophodna i primena prava intelektualne svojine

Glavna svrha prava intelektualne svojine je podsticanje inovacija i kreativnosti kroz omogućavanje da pronalazači, autori i drugi kreatori intelektualnih dobara dobiju pravednu nagradu i da mogu da žive od rezultata svog rada, a takođe i da zaštite ulaganja u reputaciju brenda. Prava intelektualne svojine omogućavaju svojim nosiocima da spreče druge da kopiraju ili koriste njihova dela bez dozvole. Ona daju mogućnost isključivog korišćenja, a njihovi nosioci mogu da ostvare i prihod kroz naknade od prodaje ili korišćenja intelektualne svojine od strane drugih lica.

Ovi prihodi mogu pomoći u finansiranju daljeg istraživanja i razvoja, a time i podržati rast preduzeća. Ovakav vid ekonomske sigurnosti podstiče kompanije i istraživače da ulažu u razvoj inovacija, drugih kreacija i brendiranje proizvoda i usluga, od kojih i društvo i naše životno okruženje mogu imati koristi.

Sa direktorom Zavoda za intelektualnu svojinu (ZZIS) Republike Srbije Vladimirom Marićem razgovarali smo upravo o pravu intelektualne svojine, zatim o značaju autorskih prava, ali i o samoj instituciji na čijem je čelu, dosadašnjem radu i planovima.

Kakva je trenutno situacija u Srbiji po pitanju zaštite intelektualne svojine? Gde smo u odnosu na region, Evropsku uniju i svet?

„Srbija ima moderno zakonodavstvo u oblasti intelektualne svojine i naši propisi u oblasti industrijske svojine potpuno su usklađeni sa evropskim akijem (Acquis communautaire, zakonski standardi). Industrijsku svojinu čine patenti, žigovi, industrijski dizajn, oznake porekla proizvoda i topografije integrisanih kola. S druge strane, Zakon o autorskom i srodnim pravima treba da bude usklađen sa evropskim direktivama koje uređuju pitanje kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, kao i zaštitu takozvanih napuštenih autorskih dela.

U ovom trenutku, Zakon o autorskom i srodnim pravima je u postupku donošenja i verujem da će se uskoro naći pred Vladom Srbije. Evropska komisija je u više navrata navela da Srbija ima dobar nivo zaštite intelektualne svojine. Međutim, pored dobrog pravnog okvira Srbija mora da se bavi i primenom, odnosno sprovođenjem prava intelektualne svojine. U tom pogledu, od ključnog značaja za nas je rad naših sudova, tržišne inspekcije, policije, tužilaštva za visokotehnološki kriminal i drugih organa koji se bave sprovođenjem prava intelektualne svojine.

Vlada Republike Srbije je 2014. godine formirala Koordinaciono telo za sprovođenje prava intelektualne svojine. Radi se o organu čiji je cilj da koordinira radom organa za sprovođenje prava intelektualne svojine, pre svega tržišne inspekcije, carine, tužilaštva za visokotehnološki kriminal, Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih, sve sa ciljem da se borba protiv piraterije i krivotvorenja učini efikasnijom“.

Kako globalna dešavanja, a i sve što se događa u našoj zemlji i okruženju, utiču na zaštitu intelektualne svojine? Kako se Zavod nosi sa pandemijom, inflacijom, ratom u Ukrajini…?

„Pandemija korona virusa donela je neke značajne promene u režimu rada Zavoda za intelektualnu svojinu. Zahvaljujući našem dobrom IT timu uspeli smo vrlo brzo da se prilagodimo novim okolnostima rada na daljinu. Prebacili smo računare u stanove službenika, softverski ih povezali sa našim bazama podataka i od kuće uspešno rešavali predmete. Korona kriza je čak pozitivno uticala na navike ljudi, jer nam se u tom periodu broj korisnika koji podnose prijave preko interneta drastično povećao. Kada je pandemija prošla niko se više nije vratio svojim starim navikama.

Ukratko, pre korona krize imali smo oko 11 odsto elektronskih prijava, a posle se taj broj popeo na 75 procenata. Što se tiče rata u Ukrajini, on nije značajno uticao na zaštitu intelektualne svojine u našoj zemlji.“

Koji je značaj intelektualne svojine, odnosno autorskih dela, i koliko je on prepoznat u današnje vreme?

„Autorsko pravo je važno iz mnogo razloga, a jedan od njih je to što na autorskom pravu počivaju takozvane kreativne industrije. One su veoma važne za našu zemlju, ali i za naše mlade ljude. To su, u najkraćem, industrije koje počivaju na intelektualnoj svojini: muzička, filmska, izdavanje knjiga i časopisa, IT industrija… Više od 20.000 registrovanih privrednih subjekata trenutno radi u kreativnim industrijama u Srbiji.

U našoj zemlji broj startap preduzeća neprestano raste, prosečno 5,2 odsto godišnje na nivou cele privrede. Međutim, u slučaju kreativnih industrija taj rast je daleko veći i iznosi 22 procenta svake godine. Pritom mladi ljudi starosti od 25 do 44 godine, čine 67 odsto zaposlenih u kreativnim industrijama. Više od polovine njih ima fakultetske diplome, dok je prosek u privredi 23 procenta.

Svaki mlad čovek koji svoju budućnost traži u IT sektoru, primera radi, treba da bude svestan da će zapravo živeti od intelektualne svojine. Sve to međutim ne bi bilo moguće bez kvalitetnog i modernog pravnog okvira u ovoj oblasti. Nama je stalo do intelektualne svojine i verujem da to svojim radom i svojim radnim rezultatima, koje je verifikovala i Evropska komisija, neprestano dokazujemo.“

Kako na unapređenje rada Zavoda za intelektualnu svojinu utiče digitalizacija? Kakvi su planovi na tom polju, a šta je sve dosad urađeno?

„Početkom 2016. godine uvedena je mogućnost elektronskog podnošenja prijava žigova i drugih prava industrijske svojine. U početku se broj online prijava podnetih Zavodu kretao u rasponu od 11 do 12 odsto. Onda smo smanjili takse za elektronske prijave tako da sada ako podnesete prijavu patenta preko interneta ona će vas koštati duplo manje nego ‘papirna’ prijava, dok su prijave žiga i industrijskog dizajna za trećinu jeftinije. U početku je sve to išlo sporo i teško, pre svega zato što ljudi teško menjaju svoje navike, teško prihvataju promene, čak i onda kada su te promene nabolje. Ali uz određenu upornost i vredan rad stigli smo do 75 procenata elektronskih prijava i 60 odsto elektronskih podnesaka.

Sada nema više potrebe da se čeka na zavodskom šalteru, nema potrebe da se troši papir, nema potrebe da se taksa plaća u pošti, sve može da se uradi i od kuće. Pored toga, elektronska prijava je snabdevena i različitim softverskim alatima koji pomažu našim strankama da lakše sačine i podnesu tu prijavu.

Iskreno verujem da nema stvarnog napretka bez uvođenja novih tehnologija. Naš rad mora da bude posvećen čoveku, našim strankama mora da bude lakše, stranke moraju da se osećaju sigurnije i bolje kada je reč o zaštiti njihovih interesa. To je jedan primer poboljšanja životnog standarda ljudi. Što manje gubiti energije i vremena na državnu upravu, osmisliti sistem tako da ljudima olakša život koliko je god to moguće“.

Kako autori mogu da sačuvaju svoja dela, posebno u ovo doba sve veće zatrpanosti informacijama?

„Kada je reč o zaštiti patenata, žigova, industrijskog dizajna ili oznaka geografskog porekla, potrebno je da stranka podnese prijavu Zavodu za intelektualnu svojinu i zatraži zaštitu prava. Zavod će obraditi datu prijavu, ispitati da li ona ispunjava uslove za zaštitu i ako ispunjava pozvati stranku da plati taksu za sticanje patenta, žiga, dizajna… Dakle, nema patenta ako ga ne prizna Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, nema žiga, niti industrijskog dizajna ili oznake geografskog porekla.

Sa autorskim delima je drugačije. Ako neko želi zaštitu svog autorskog dela ne treba da se obraća Zavodu, sudu ili bilo kom drugom državnom organu. Dovoljno je da stvori originalno autorsko delo i on time već postaje autor.

Ono što autor može da uradi povodom svog autorskog dela jeste da ga deponuje u Zavodu za intelektualnu svojinu. Deponovanje autorskog dela nema karakter sticanja prava. Deponovanjem dela se samo obezbeđuje dokaz da je određeno lice autor datog dela. Kada autor dobije uverenje o deponovanom autorskom delu on to uverenje može da koristi kao dokaz da je autor, a sud je dužan da pretpostavlja da je to zaista tako. Ipak, reč je o zakonski oborivoj pretpostavci. Na sudu se može dokazivati i suprotno od toga.“