ZAPADNI BALKAN U BOLJOJ POZICIJI U ODNOSU NA RAZVIJENE ZEMLJE Pad privrede oko 4,8 odsto, u Srbiji tri procenta, kaže za Biznis.rs glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović

Globalna projekcija govori da će pad svetske ekononomije u ovoj godini biti oko 4,0 odsto, u Evropskoj Uniji više od 8,0 procenata, dok se za region Zapadnog Balkana očekuje da će pad biti oko 4,8 odsto, što je za 1,7 odsto manje u odnosu na prethodnu procenu u aprilu, izjavio je u onlajn intervjuu za portal Biznis.rs glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.

On je istakao da to govori da ekonomska situacija zbog korona krize u regionu Zapadnog Balkana nije tako loša u odnosu na ono što se očekuje za pojedine razvijenije zemlje. Šestović je to obrazložio činjenicom da se ekonomije regiona razlikuju po strukturi od razvijenijih ekonomija, i da nisu tako jako povezane sa globalnim lancima snabdevanja, što se u ovoj situaciji pokazalo kao dobra stvar.

Takođe, u regionu samo pojedine zemlje imaju značajnije učešće turizma u BDP, ili saobraćaju, koji su najviše pogođeni krizom.

“U regionu, ekonomski pad se kreće od minus tri odsto koliko se predviđa za Srbiju, do pada od 12,4 odsto koliko se prognozira za Crnu Goru, koja i ima najveće učešće turizma u svom BDP„, rekao je Šestović.

On je dodao da su ove projekcije rađene na osnovu podataka koji su bili dostupni do juna odnosno jula meseca, i da se sada prikupljaju novi podaci, tako da će se njihove projekcije ažurirati.

„Za iduću godinu Svetska banka prognozira oporavak od 3,5 odsto za Zapadni Balkan. Prognozirane stope oporavka kreću se od 2,9 odsto u Srbiji do 6,9 odsto u Crnoj Gori“, istakao je Šestović. On je dodao da se za naš region uglavnom predviđa blagi oporavak u narednoj godini, i taj oporavak bi se narednih godina ubrzavao da bi dostigao nivo od četiri odsto godišnje koliko je bio pre pandemije.

U izveštaju Svetkse banke se ističe da je nezaposlenost u regionu porasla je za polovinu procentnog poena, i ugasila 139.000 radnih mesta. Isto tako, procenjuje se da je u regionu još oko 300.000 građana zapalo u siromaštvo, ali se naglašava da bi taj broj bio dvostruko veći da nisu bile uvedene mere za suzbijanje posledica pandemije korona virusa.

Izazovi ekonomskog oporavka

Šestović glavni izazov za ekonomski oporavak vidi u tome koliko će biti snažan novi talas epidemije Covid-19 i koliko brzo će se pronaći vakcina. Ukoliko novi talas bude jak i bude doveo do novih mera ograničavanja kretanja, to će imati veoma negativne posledice po ekonomiju, ne samo našeg regiona, već i na globalnom nivou. On je dodao da su projekcije Svetske banke zasnovane na očekivanju da do takve situacije neće doći, ali da se na taj rizik mora računati.

Drugi izazov, prema rečima Šestovića je koliko će se brzo obnoviti globalni lanci snabdevanja, i koliko brzo će se Srbija i čitav region ponovo integrisati u ekonomska dešavanja u Evropskoj Uniji. Jer EU je glavni trgovinski partner Srbije, u koju ona izvozi više od dve trećine svoje robe, i iz koje dolazi oko 80 odsto ukupnih stranih investicija.

On ističe da su u Svetskoj banci ohrabreni pozitivnim ekonomskim kretanjima u centralnoj i istočnoj Evropi, posebno u zemljama tzv. Višegradske grupe, koje su imale dobar oporavak proteklih meseci, tako da se očekuje da će se te tendencije proširiti i na Zapadni Balkan.

Program Vlade Srbije obiman I brz

Program Vlade Srbije za saniranje ekonomskih posledica epidemije korona virusa, Šestović je ocenio kao obiman finansijski paket, koji je brzo pripremljen. On smatra da je to bio dobar potez i naglašava da je Srbija imala sreće da je na početku epidemije stanje državnih depozita bilo dobro, tako da je država mogla da interveniše sa tako obimnim finansijskim paketom koji je dostigao nivo od 13 odsto BDP.

Šestović je ukazao da se taj program Vlade Srbije može porediti sa onim što su mnogo bogatije zemlje mogle da učine za svoje privrede. On smatra da je taj program mogao da bude bolje targetiran, što je moglo da donese uštede, ali je u svaom slučaju bio brz i obiman.

Šestović veruje da će se podrška države privredi nastaviti i u narednom periodu, ali je sigurno da neće biti u tom obimu kao do sada. Jer, taj paket pomoći, kako je naglasio, doveo je do fiskalnog deficita koji je dostigao nivo od oko osam odsto BDP, a to je dovelo do značajno povećanja javnog duga. “

„Ipak, vidimo da se radi na paketima pomoći za pojedine sektore koji su najviše pogođeni krizom, poput hotela i turizma“, rekao je Šestović i dodao da sada treba videti kako će privreda funkcionisati u uslovima kada je istekla državna pomoć, i kome treba dodatno pomoći.

Brzina oporavka u vidu znaka ,,Najkija”

Kada se govori o brzini oporavka globalne ekonomije od posledica korona krize, Lazar Šestović kaže da je Svetska banka shvatila da oporavak svetske ekonomije neće biti tako brz, već postepen, otprilike kao znak ,,Najkija”. Jer, svaka kriza otkriva neke druge strukturne probleme, neke stvari će morati da se menjaju, biće potrebne nove strukturne reforme, a za to je potrebno vreme. Zato Svetska banka ukazuje da će oporavak biti postepen, posebno u sektorima kao što su to turizam ili saobraćaj, dok će neki troškovi biti trajno povećani, poput troškova zdravstva i obrazovanja.

Rastu dugovi i bogatima i siromašnima

Šestović upozorava da su zbog korona krize fiskalni deficiti porasli do neslućenih razmera.

“Sada se potpuno normalno govori da neka zemlja ima fiskalni deficit od 10 ili 12 odsto BDP, SAD će imati fiskalni deficit od više od 20 odsto BDP. To su bili nepojmljivi iznosi pre samo 10 meseci.” ističe Šestović i upozorava da su tako visoki fiskalni deficiti doveli do velikog rasta javnog duga u većini zemalja. Na globalnom nivou, došlo je do rasta od čak 19 procentnih poena. „Tako da smo došli prvi put u situaciji da će udeo javnog duga u svetskom BDP dostići 101 odsto“, kaže Šestović i ističe da je to situacija koja je uporediva na primer sa periodom posle II svetskog rata i obnovom globalne ekonomije.

On naglašava da je to jedan ogroman izazov, koji treba finansirati, a da ne dođe do dodatnih posledica na monetarnu politiku. To je predmet i diskusije na godišnjoj skupštini MMF i Svetske banke. O tome se razgovara sa svetskim liderima – kako će se upravljati sa tolikim dugom, koji je sada rasprostranjem i među siromašnima i među bogatima, zaključio je Šestović.