Kakav značaj za Srbiju ima ukidanje Doing Business liste?

Svetska banka prestaće sa objavljivanjem Doing Business liste, jer su se, navodno, pojavile sumnje u određene neregularnosti.

Kako piše The Economist Times, jedan od razloga za prekid rangiranja 190 zemalja, odnosno ekonomija sveta, verovatno je započinjanje interne istrage zbog nepravilnosti u ocenama iz izveštaja objavljenih 2018. i 2020. godine. List navodi da su zvaničnici Svetske banke uticali da se Kini i Saudijskoj Arabiji poveća rejting na listi, a Azerbejdžanu smanji.

Ekonomista Milan Kovačević za Biznis.rs kaže da Srbija, ali i svet, neće mnogo izgubiti neobjavljivanjem takve liste.

„Ima dosta lista koje svrstavaju zemlje po nekom kvalitetu, a koje su u priličnoj meri dodvoravanje nekim državama, tačnije rečeno skrivena reklama. Pokazalo se da je Svetska banka neke zemlje forsirala i stavljala na bolje mesto na listi da bi ostvarili neke svoje interese. Mislim da je za Srbiju dobro da ta lista bude ukinuta, jer mi naročito spadamo među zemlje koje vole da se uključe u takve aranžmane, a imamo obilatu korupciju. Zbog te sistemske korupcije nije isključeno da smo se i mi trudili da budemo što bolji na toj listi“, kaže Kovačević.

Srbija je 2014. godine osnovala grupu za unapređenje pozicije naše zemlje na Doing Business listi. Grupu čine ministri i predstavnici ministarstava finansija, privrede, trgovine, turizma i telekomunikacija, državne uprave i lokalne samouprave, pravde, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.

Milan Kovačević smatra da je pogrešno ulagati u rangiranje na bilo kakvoj listi, već da bi bilo mnogo korisnije za Srbiju i za privlačenje stranih investitora da se donesu zakoni koji bi uspostavili bolji ekonomski sistem.

„Smatram da nije ni lako napraviti takvu listu koja bi bila objektivna, ali lično nisam ljubitelj takvih rangiranja i te ocene mislim da ne znače mnogo. Postoji ogroman broj parametara koji bi trebalo uključiti u davanje ocene, tako da mislim da je Doing Business lista ionako bila na staklenim nogama i da ništa nećemo izgubiti njenim ukidanjem“, navodi Kovačević.

S druge strane, iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za Biznis.rs kažu da su neregularnosti u prikupljanju i prezentovanju podataka o četiri zemlje u dva Doing business izveštaja narušili poverenje u sistem izrade ovog važnog međunarodnog rangiranja i poverenje u deo ljudi koji su na tome radili. Smatraju da je to velika šteta jer će se važnost Doing business liste još više pokazati u narednim godinama kada je ne bude bilo.

„To je jedna od retkih međunarodnih lista koje uopšte imamo na raspolaganju i jedina koja meri kvalitet i efikasnost procedura koje jedno privatno preduzeće prolazi u svom životnom ciklusu, od osnivanja preko poslovanja do eventualnog zatvaranja. Ona nije bila savršena, ne meri stvari koje takođe utiču na kvalitet poslovnog okruženja, kao što su vladavina prava, efikasnost pravosuđa, fiskalna i monetarna politika, korupcija i druge, ali je u segmentu koji posmatra bila veoma vredna“, objašnjavaju iz NALED-a.

Podsetimo, Doing Business je godišnji izveštaj Svetske banke koji daje ocenu i omogućava poređenje uslova poslovanja u 190 ekonomija sveta.

„Doing Business ne uzima u obzir sve uslove poslovanja, kao što su veličina tržišta, kvalitet obrazovanja ili platežna sposobnost stanovništva, već se dominantno bavi kvalitetom i primenom regulatornog okvira u 10 ključnih oblasti poslovanja – otpočinjanjе poslovanja, dobijanjе građеvinskе dozvolе, dobijanjе priključka na distributivni sistеm еlеktričnе еnеrgijе, rеgistrovanjе imovinе, dobijanjе krеdita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanjе porеza, prеkogranična trgovina, izvršеnjе ugovora i rеšavanjе stеčaja“, objašnjava NALED.

Od formiranja Zajеdničkе grupе za unapređenje pozicije Srbije ne Doing Bussines listi, naša zemlja bеlеži kontinuirano poboljšanjе rеjtinga, sa 93. pozicije u 2014. do 44. mesta u 2020. godini. Prema izveštaju za 2020. godinu, Srbija je svrstana u grupu od 42 ekonomije koje su napredovale u tri ili više oblasti i na osnovu toga bile u izboru za države koje su ostvarile najveće reformske pomake.

„Važan gubitak za Srbiju je i interni. Unapređenje pozicije Srbije u kategorijama koje meri Svetska banka zahteva međuresornu saradnju velikog broja institucija, kao što su ministarstva finansija, privrede, trgovine, energetike, Poreska uprava, Uprava carina, APR, lokalne samouprave i mnoge druge. Te institucije okupili smo zahvaljujući činjenici da je Vlada Srbije na naš predlog 2015. formirala Zajedničku grupu za unapređenje pozicije Srbije na DB listi. Resorne institucije i privreda zajedno su izradili Akcioni plan za unapređenje pozicije Srbije, gde su identifikovane sve reforme koje je neophodno sprovesti da bismo napredovali ka vrhu liste“, objašnjavaju iz NALED-a.

Naši sagovornici dodaju da bi bila velika šteta da prestanak objavljivanja DB liste baci sav trud i posao u vodu, kao i da bi trebalo nastaviti sa sprovođenjem akcionog plana.

„Takođe, veliki gubitak za sve je to što nećemo moći da se poredimo s drugim zemljama i vidimo gde smo u odnosu na ostatak sveta. Taj takmičarski momenat koji je nosila Doing Business lista, kao i svako rangiranje, jeste nešto što vas gura napred da budete bolji i da više radite. Takođe, bila je veoma korisna da vidite uopšte gde ste po pitanju kvaliteta poslovnog okruženja, saznate za rešenja drugih zemalja i preuzmete neka nova znanja i kvalitetne propise i procedure. Raduje to što je Svetska banka saopštila da će raditi na novom pristupu merenju poslovne i investicione klime, što znači da će neka vrsta rangiranja ipak postojati u budućnosti“, zaključuju iz NALED-a.