Može li Srbija da stvori uslove za održivi turizam?

Iako je pandemija devastirala turizam u prethodnoj godini, jedina dobra strana je uticaj smanjenja broja turista na životnu sredinu. Mnoge svetske destinacije osećaju negativne posledice turističkog razvoja i zato se sve više priča o održivom turizmu.

Održivi turizam je vrsta turizma koji u potpunosti preuzima odgovornost za sve sadašnje i buduće ekonomske, društvene i ekološke uticaje koje ostavlja na destinaciju, uz identifikovanje i ispunjavanje potreba turista, turističke industrije, prirodne sredine, domaćina i njihovih zajednica.

Jednostavnije rečeno, održivi turizam je „pametno“ raspolaganje turističkim resursima, od kulturnih vrednosti do prirodnih bogatstava.

Održivi razvoj turizma podrazumeva:

• Optimalno korišćenje prirodnih resursa uz očuvanje ekoloških procesa, prirodne baštine i biološke raznolikosti

• Poštovanje društvenih i kulturnih vrednosti zajednice, očuvanje kulturne baštine i tradicionalnih vrednosti

• Dugoročno planiranje za unapređenje privrednih prilika i ublažavanje siromaštva, uz konstantan doprinos socijalnim prilikama unutar zajednice

Preduslovi održivog turizma u Srbiji

Zahvaljujući društvenim mrežama i smanjenim mogućnostima za putovanje u inostranstvo, došlo je do naglog povećanja broja poseta turističkim destinacijama u Srbiji. Međutim, brojne fotografije smeća koje turisti ostavljaju za sobom pokazuju da ova pojava ima i svoje loše strane.

“U suštini možemo identifikovati dva ključna problema. Prvi je izletnički otpad koji turisti ostavljaju na mestima koja za to nisu predviđena. Drugi je nedovoljan kapacitet komunalnih preduzeća da obezbede odgovarajuću uslugu, bilo da je reč o ruralnim zonama koje uopšte nisu pokrivene uslugom, poput pojedinih sela na Staroj Planini, ili lokacijama u kojima je intenzitet odnošenja smeća i broj posuda za odlaganje smeća prilagođen domicilnom stanovništvu, pa samim tim neadekvatan u periodima kada su turističke posete najintenzivnije”, objašnjava konsultantkinja za upravljanje otpadom, Kristina Cvejanov.

Naša sagovornica kaže da je prvi problem donekle u vezi sa drugim – turisti ostavljaju svoje smeće u prirodi jer nemaju u blizini odgovarajuće posude.

“Ali ovo obrazloženje treba uzeti sa rezervom iz više razloga. Ako govorimo o zaštićenim područjima – parkovima prirode, prostorima posebne namene i slično, treba imati u vidu da je praksa svuda u svetu da se na ovim područjima izbegava bilo kakvo narušavanje prirode, uključujući i postavljanje kanti za otpatke”, kaže Cvejanov.

Komunalna infrastruktura se uglavnom postavlja na obodu zaštićenog područja, odnosno na njegovom ulazu i izlazu i očekuje se da posetioci svoj otpad odlože na ovim lokacijama pri odlasku. Naravno, u zemljama članicama Evropske unije se primenjuju kazne za nepropisno odlaganje otpada, koje su vrlo često drakonske, pa su njihovi građani i disciplinovani po ovom pitanju. U Srbiji, iako ove kazne postoje u Zakonu o komunalnim delatnostima, u praksi se gotovo i ne primenjuju, a malo ko uopšte zna da one i postoje.

Građani, nažalost, još uvek smatraju da je nečija tuđa obaveza da pokupi njihovo đubre, nesvesni da zakon vrlo jasno to propisuje kao njihovu sopstvenu odgovornost, ukoliko se nalaze u području na kome ne postoji infrastruktura da ga odlože.

“Dakle, kada je izletnički turizam u pitanju, ključna je edukacija građana, uključujući i njihovo informisanje o postojanju kazni za ostavljanje otpada van za to predviđenih posuda, ali i unapređenje kapaciteta komunalne policije za otkrivanje počinioca, čemu može da pomogne izmena zakona, u smislu da fotografija može biti dokaz u prekršajnom postupku. Logika je vrlo jasna, ako znate da neko može da vas fotografiše dok smeće nakon roštiljanja ostavljate u prirodi i da vam na osnovu toga može biti naplaćena kazna i do 20.000 dinara, imaćete veći motiv da ga ponesete sa sobom do najbliže kante za smeće”, ocenjuje Kristina Cvejanov.

Takođe, povećanje kapaciteta čuvarskih službi u zaštićenim područjima i davanje ovlašćenja da naplaćuju kazne može imati značajan efekat. S obzirom da se komunalnim odlukama propisuje da upravljač ili vlasnik određenog prostora ima obavezu da ukloni na njemu nepropisno odloženo smeće, postoji mogućnost kažnjavanja svih onih lica ili pravnih subjekata koji ne obezbede adekvatno odlaganje smeća koji nastaje kao posledica turističke delatnosti. Dakle, poštovanje zakona je prvi preduslov za održivi turizam kada je otpad u pitanju.

“Preduslov je i povećanje pokrivenosti komunalnim uslugama, odnosno uslugama upravljanja komunalnim otpadom, koje je trenutno prisutno na 87 odsto teritorije Srbije. U Evropskoj uniji je 100 odsto pokrivenosti zakonska obaveza. Ova mera je ključna za smanjenje broja divljih deponija. Treći preduslov je prilagođavanje dinamike odvoženja komunalnog otpada i brojnosti posuda realnim potrebama turističkih mesta”, navodi konsultantkinja za upravljanje otpadom.

Poseban opseg tema predstavljaju aktivnosti koje mogu uticati na manje stvaranje otpada, ponovno korišćenje otpada, a koje u značajnoj meri mogu doprineti održivom turizmu. Pravilno upravljanje otpadom od hrane i ambalažnim otpadom kada su u pitanju HoReCa objekti (hoteli, restorani i kafići), kao i svi drugi objekti koji pružaju usluge ishrane, mora biti kontrolisano od strane turističkih i drugih inspekcija.

“Međutim, pre svega toga moraju se obezbediti uslovi da pomenuti objekti mogu da predaju ove vrste otpada u skladu sa zakonom. Dakle, postoji čitav niz mera koje se moraju primeniti kako bi se uspostavili uslovi za održivi razvoj turizma. Nažalost, čini se da nadležna ministarstva i lokalne samouprave još uvek ne prepoznaju u dovoljnoj meri odgovornost u stvaranju ovih uslova. Pa samim tim izostaje i odgovornost pružalaca turističkih usluga i njihovih korisnika”, zaključuje Kristina Cvejanov.