Na koliko dana godišnjeg odmora imate prava?

U vreme kada većina zaposlenih koristi svoje ustavom zagarantovano pravo na godišnji odmor, mnogi koji su se skoro zaposlili ili rade u privatnom sektoru često imaju nedoumice na koliko dana odmora imaju prava.

“Godišnji odmor je regulisan Zakonom o radu, ili kolektivnim ugovorom, ako postoji i ugovorom o radu. Minimalna dužina godišnjeg odmora u Republici Srbiji je 20 dana, odnosno srazmerni deo u tekućoj godini, obzirom da se pravo na godišnji odmor stiče već nakon mesec dana zaposlenja u tekućoj kalendarskoj godini”, kaže za Biznis.rs advokat Bojan D. Čedić.

Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla.

U prvih mesec dana rada nakon zaposlenja radnik ne može da dobije godišnji odmor jer još nije stekao navedeno pravo, a nakon isteka mesec dana provedenih u radu o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučiće poslodavac rešenjem, a po podnetom zahtevu zaposlenog.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Minimalni broj dana godišnjeg odmora određen je Zakonom o radu, uvećava se prema doprinosu na radu, uslovima rada, radnom iskustvu, stručnoj spremi zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

• Radnog iskustva (za pet godina radnog iskustva dodaju se tri radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva- četiri radna dana

• Složenosti poslova ( za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se dva radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu- četiri radna dana)

• Doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude)

• Uslova rada (npr. rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum)

• Brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično

“U praksi će najduži godišnji odmor imati radnici zaposleni u velikim radnim sistemima, u kojima postoje “ispregovarani” kolektivni ugovori, poput javnih preduzeća “Elektroprivreda” ili “Pošta Srbije” i sličnih, a najkraći godišnji odmor će imati zaposleni kod privatnika, na primer, gde je zaštita prava obezbeđena samo ugovorom o radu i opštim propisima, odnosno Zakonom o radu. Tako će radnik iste starosti i radnog staža, u jednom slučaju imati 20 dana, a u drugom, na primer, 40 dana, zavisno gde kod kog je poslodavca zaposlen” objašnjava Čedić.

Kada radnici idu na kolektivne godišnje odmore?

Period korišćenja godišnjeg odmora određuje, u dogovoru sa zaposlenim, isključivo poslodavac.

“U praksi će poslodavac, ceneći sopstvene potrebe za radom zaposlenih, u slučajevima kada proceni da mu je teško, ili nemoguće da izađe u susret potrebama zaposlenog, zaposlenog uputiti na godišnji odmor kada sam proceni da je potrebno, bilo pojedinačno, ili korišćenjem tzv. “kolektivnih odmora””, objašnjava naš sagovornik.

Zakonom predviđeno pravo na isplatu regresa

Za vreme trajanja godišnjeg odmora zaposleni prima platu kao da se nalazi na radu, i to na osnovu proseka plate u tekućoj kalendarskoj godini, uključujući i eventualna uvećanja za splaćena prekovremeni rad, stimulacije, bonuse, naknadu za topli obrok i slične beneficije.

“Zakon o radu je predvideo i pravo na isplatu regresa, odnosno zasebnu naknadu za korišćenje godišnjeg odmora, koja se isplaćuje samostalno ili uz platu, ali će u praksi to pravo biti ostvareno samo u velikim sistemima obezbeđenim boljim uslovima zaštite radničkih prava, a jako retko u situaciji gde se zaposleni nalazi na radu kod privatnika. Tako će zaposleni u “Nuklearnim objektima Srbije” otići na letovanje sa redovnom platom i regresom u visini od 64.000 dinara, a zaposleni u privatnoj piljarnici na Đeram pijaci samo sa platom, odnosno i bez nje, pošto će mu biti isplaćena nakon što se vrati sa odmora”, naglašava advokat Bojan Čedić.

Radnici angažovani preko autorskih ugovora, ugovora o delu ili ugovora koji podrazumevaju privremene i povremene poslove nemaju isti status kada je reč o godišnjem odmoru kao i zaposleni na određeno i neodređeno vreme.

“Zaposleni na privremenim i povremenim poslovima, koji mogu trajati najduže do 24 meseca, nemaju pravo na godišnji odmor. Prava iz Ugovora o delu, imajući u vidu da radnici angažovani po ovoj osnovi nisu i “zaposleni”, takođe ne uključuju pravo na godišnji odmor”, zaključuje Čedić.