Nagli rast BDP ne znači automatski i bolji kvalitet života

Živimo u vreme tektonskih tehnoloških, ekoloških i društvenih poremećaja. U tom smislu, pandemija korona virusa je tokom proteklih godinu dana samo ubrzala procese promena ili iznela na videlo pitanja od velike važnosti, kao što su ekonomsko blagostanje, osećanje zadovoljstva, neravnomerna raspodela dobara i društvena ekskluzija, odnosno povratak protekcionističkim politikama, kao i hitnost ekološkog delovanja na globalnom nivou.

Sistem nacionalnih računa (System of National Accounts – SNA), kao međunarodni standard priznat je 1953. godine i predstavlja „makroekonomski sistem prezentacije podataka koji pruža uvid u celokupnu ekonomiju“, kako ga definiše Republički zavod za statistiku. Njegov glavni indikator je BDP, međutim on meri isključivo ekonomsku aktivnost, zapostavljajući mnoge druge parametre koji govore o situaciji u državi, zbog čega je, u najmanju ruku, zastareo.

„Sam kontekst SNA je pravljen u jednom drugom vremenu, još tridesetih godina XX veka, u doba sprovođenja anti-ciklične ekonomske politike protiv tadašnje krize i zapravo je u njegovom fokusu da prati nivo ekonomske aktivnosti – i ništa više. Danas je jasno da je potrebno proširiti taj sistem jer on u sebi ne sadrži dovoljno informacija o pravom stanju“, objašnjava za Biznis.rs dr Radmilo Pešić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, na katedri za opštu ekonomsku teoriju, sociologiju, sociologiju sela i poslovno pravo.

Prema njegovim rečima, jedan od eventualnih pravaca proširenja SNA obuhvata uključivanje ekoloških parametara. To podrazumeva, s jedne strane, pitanje amortizacije prirodnog kapitala obnovljivih i neobnovljivih resursa, a s druge, pitanje defanzivnih rashoda, to jest troškova koje imamo da bismo očuvali kvalitet životne sredine.

„Defanzivni rashodi ne povećavaju bogatstvo društva u celini, ali su neophodni – poput sprečavanja emisije toksičnih gasova ili prečišćavanja vodenih tokova. Ipak, oni se često ne iskazuju posebno i teško ih je obuhvatiti“, kaže Pešić, i dodatno slikovito objašnjava primerom katalitičkih konvertora koji su danas deo svakog automobila, ali se ne vide u konačnom računu kao deo defanzivnih rashoda, već ulaze u cenu vozila. Još teže je odrediti operativne troškove korišćenja katalizatora pri ekspoloataciji vozila.

No, prirodni kapital je još teže „uhvatljiv“. Primera radi, možemo samo da pretpostavimo kolike su rezerve neobnovljivih prirodnih resursa – postoje one dokazane, verovatne, a naposletku i one moguće rezerve koje ćemo tek jednog dana, u dalekoj budućnosti koristiti. Kako napominje naš sagovornik, prirodni kapital ne potpada u ekonomske aktivnosti, ali može i te kako da utiče na njih. Recimo, kiše u aprilu ili maju uticaće na kvalitet žetve, ali ako one ne padnu na vreme desiće se smanjena poljoprivredna proizvodnja, a samim tim i manji BDP.

„U pitanju je jako delikatno izračunavanje jer je potrebno primeniti vantržišna rešenja – ekonomski izmeriti nešto za šta ne postoji tržište i cena, ali što, opet, jako utiče na ekonomsku aktivnost i ako se ne izmeri, može da pruži lažnu sliku. To je ozbiljna i komplikovana oblast, zbog čega danas službe UN razvijaju i unapređuju SEEA (The System of Environmental-Economic Accounting)“, ističe Pešić, koji se ovom temom ozbiljno bavio u svojoj najnovijoj knjizi „Ekonomika životne sredine i prirodnih resursa“.

Povrh svega, dosadašnji principi merenja nacionalnih računa nisu obuhvatali, pored ekološkog faktora, i činioce ličnog blagostanja i zadovoljstva.

„Naše lično zadovoljstvo ne zavisi samo od toga koliko nečega imamo, već na koji način time možemo da raspolažemo. Pored toga, naturalna ekonomija, koja se obavlja u domaćinstvima, se uopšte ne meri, a ona je u mnogim zemljama faktor opstanka društva – i u njima je zadovoljstvo životom možda i veće nego u onima koje imaju veće izmerene BDP. S druge strane, najlošije se živi u državama koje beleže najveći rast BDP jer je to znak da se one kreću putem industrijskog razvoja i imaju drastičan problem s kvalitetom života kroz uništavanje vodotokova, krčenje šuma, zagađivanje vazduha“, zaključuje profesor Pešić.

Nasuprot njima nalaze se zemlje koje beleže mali rast BDP, a već su bogate jer se u njima bogatstvo najčešće nasleđuje, i koje su odavno prošle kroz period industrijalizacije ili svoje industrije „outsourcovale“ u gorepomenute države u razvoju.