Najvrednija srpska poštanska marka prodata je za 70.000 švajcarskih franaka

Sakupljanje poštanskih maraka je „stara kolekcionarska disciplina“, koja nije izgubila na aktuelnosti ni u doba modernih komunikacija, pa ni u vreme pandemije zloglasnog korona virusa. Ni domaća filatelistička scena nije izuzetak, uprkos manjem obimu učesnika i ukupnog prometa.

„Filatelija je u Srbiji bila aktivna i u vreme pandemije. Ljudi sada imaju više vremena da se bave svojim hobijima, pogotovu onima koji se odigravaju u kućnim uslovima. S druge strane, domaće tržište je ionako relativno malo, a nažalost, pojedini stariji filatelisti zbog korona virusa nisu više među nama“, za Biznis.rs objašnjava Kolja Ljubičić, predsednik Saveza filatelista Srbije, i dodaje da se u našoj zemlji možda tek par stotina ljudi na redovnom nivou bavi poštanskim markama, i trguje njima.

U suštini, vrednost i potražnja nisu se bitnije menjali u poslednje vreme. Prema rečima našeg sagovornika, nedavno je na aukciji u Austriji prodato jedno pismo iz srpske filatelije za 28.000 evra, tako da „dobre stvari imaju i dobru vrednost“.

Na pitanje kako neupućene osobe mogu da procene potencijalno vrednu „filatelističku robu“ iz svoje porodične zaostavštine, Ljubičić upućuje na aukcijsku kuću Srpskog filatelističkog kluba (SPK), kao jedino provereno mesto u zemlji. Stručnjaci će tamo iskreno i besplatno proceniti donete primerke poštanskih maraka, celih albuma, ali i drugih poštanskih materijala, poput starih omotnica i žigova.

„U SPK se dvaput godišnje održavaju jedine zvanične filatelističke aukcije u Srbiji. Pored toga, drugi način prodaje je preko aukcija na online platformama, kao što je eBay, čime se kod nas aktivno bavi između deset i dvadeset poznavalaca“, kaže Ljubičić.

Naravno, povremeno se i na ovim platformama oglase amateri, zbog čega oni u principu mogu da potcene ili precene svoj ponudu, no sistem licitiranja i stalno prisustvo kolekcionara iz čitavog sveta na njima ipak bi trebalo da garantuju koliko-toliko usklađivanje krajnje cene sa realnom potražnjom na ovom specifičnom tržištu. 

Najviše se sakupljaju marke, dopisnice, razglednice i pisma. Uopšteno govoreći, najveću cenu postižu stara pisma sa žigovima, mada ne postoje stroge pravilnosti po tom pitanju.

„Najskuplja poštanska marka iz Srbije je tzv. „tête-bêche“ varijanta (francuski, „glava-rep“), kod koje su klišei pri štampanju bili greškom obrnuti, pa su dve markice kneza Milana iz 1872. godine naslonjene pogrešno po dužini. Jedan takav u potpunosti sačuvan primerak prodat je za 70.000 švajcarskih franaka stranom kolekcionaru“, ističe predsednik Saveza filatelista Srbije.

Podrazumeva se da su takvi slučajevi izuzetno retki i na mnogo većim tržištima od našeg. Kada je reč o najskupljoj markici na svetu, tokom juna biće održana aukcija u londonskoj kući Sotheby’s, na kojoj se očekuje da će savršeno očuvani primerak poštanske marke iz Britanske Gvajane, izdate 1856. godine sa tadašnjom vrednošću od jednog centa, dostići cenu od oko 15 miliona američkih dolara.

Na kraju, savremeno doba, iako je umanjilo ljudsku „analognu“ korespondenciju, nije uništilo i interesovanje filatelista za novoizdatim serijama. One se sada često i namenski štampaju u ograničenim tiražima, upravo zbog kolekcionara, pa se sakupljaju, kupuju ili razmenjuju pomalo nalik na albume sa sličicama, gde veću vrednost imaju čitave popunjene tematske serije.

Kolja Ljubičić napominje i da će Savez filatelista Srbije do kraja ove godine najverovatnije, posle višegodišnje pauze, organizovati jednu izložbu poštanskih maraka i drugog vrednog filatelističkog materijala, jer tek na takvim manifestacijama mlađe generacije mogu da se izbliza upoznaju sa svim zanimljivostima i lepotom ovog neobičnog sveta, pa se među njima možda pojavi i neki budući filatelista.