Od organskog otpada, do zamene za prirodni gas – veliki potencijal, a mala iskorišćenost

Biogas kao obnovljivi izvor energije sve je važniji u energetskoj tranziciji, a u Srbiji trenutno radi 45 postrojenja koja ga koriste za proizvodnju struje i toplote. Direktorka „Udruženja biogas Srbija“ Lidija Zelić rekla je za RTS da su potencijali Srbije veliki, ali za sada slabo iskorišćeni. Interesovanje investitora je veliko jer je proizvodnja biogasa i biometana idealan način za zbrinjavanje industrijskog otpada i sirovina, naročito u prehrambenoj industriji, objašnjava Zelićeva.

Lidija Zelić objasnila je da je biogas obnovljiv izvor energije koji se dobija iz organskog otpada u procesu anaerobne digestije u velikim hermetički zatvorenim rezervoarima, koji se nazivaju digestori, gde se u prisustvu bez kiseonika iz organske materije generiše biogas, piše RTS.

„To je, najjednostavnije rečeno, mešavina gasova. Tu najviše ima metana, zatim ugljen-dioksida i nekih drugih gasova u tragovima. Dok je biometan, za razliku od biogasa, u stvari prečišćen biogas, oslobođen od nečistoća i kao takav je uporediv sa prirodnim gasom“, objašnjava Zelićeva.

S obzirom na aktuelnu naftnu energetsku krizu svaka alternativa je dragocena, a biogas može da se koristi na dva načina.

„Koristi se ili u procesu kogeneracije, za dobijanje električne i toplotne energije, što se trenutno primenjuje u Srbiji, ili može da se odvodi na postrojenje za prečišćavanje biogasa do nivoa metana, tada se i dobija biometan, koji je odlična zamena za prirodni gas. I sve više operatera, kako u Evropi tako i u Srbiji, zainteresovano je upravo za prerađivanje biogasa na taj način i dobijanje biometana“, rekla je direktorka „Udruženja biogas Srbija“.

Zelićeva je istakla da Srbija trenutno ima 45 postrojenja za biogas koje rade u punom kapacitetu.

„To su sve postrojenja koja rade po principu kogeneracije. Dok postrojenja za biometan još uvek nemamo, jer nemamo zaokruženu zakonsku regulativu“, rekla je Zelićeva.

Ističe da je osnovni benefit biometana to što je gotovo istih karakteristika kao i prirodni gas.

„Sva infrastruktura gde se koristi prirodni gas u saobraćaju može da se iskoristi i za biometan“, naglasila je Zelićeva.

Kada se sagledaju tokovi organskog otpada, odnosno ostataka iz poljoprivredne proizvodnje i otpada iz industrije hrane, potencijali Srbije su veoma veliki, ali slabo iskorišćeni.

„Mi smo poljoprivredna zemlja i ta sirovina je zaista obimna. Trenutno koristimo manje od 10 odsto naših potencijala samo za biogas, a biometan još nije počeo da se proizvodi u Srbiji. Međutim, u vezi sa našim potencijalima, kada našim investitorima, odnosno našim operaterima bude dostupna i organska frakcija komunalnog otpada, dakle kada se bude primenjivala i separacija otpada, tada će ti potencijali da budu znatno veći“, ukazuje Zelićeva.

Interesovanje investitora je veliko i, kako kaže Zelićeva, ohrabruje da potencijalni ulagači biogas i biometan vide kao idealan način za zbrinjavanje otpada i sirovina u industrijama u kojima oni rade.

„To su uglavnom vlasnici klanica, vlasnici prehrambenih industrija. Tako da je interesovanje zaista veliko, posebno za biometan. Naprosto, prate se trendovi iz Evrope i vidi se na koji način može da se zbrine (otpad)“, objašnjava.

Da bi energetska postrojenja bila i razvijena, na potezu je država.

„Kapitalno intenzivne investicije planiraju se za period od 15 godina. Investitor mora da ima jasan i bankabilan okvir, da bi mogao da predvidi sve potencijalne rizike u datom periodu. Jako je važno da naši investitori imaju okvir koji je siguran, lako predvidiv i da su podsticaji atraktivni. Tada će se sva njihova nastojanja pretočiti u prave i konkretne projekte“, rekla je Zelićeva.