Penali i kazne Srbiju godišnje koštaju jednu trećinu stope rasta

Mera invest, kompanija Marka Miškovića mogla bi da bude obeštećena više od 50 miliona evra po osnovu arbitražnog spora protiv države, navode iz Fiskalnog saveta.

Za kazne i penale država je u budžetu za sledeću godinu opredelila oko 280 miliona evra. Osim što ovaj izdatak iz godine u godinu privlači pažnju, jer je u prethodnoj dekadi na njega otišlo oko milijardu evra, izostaju objašnjenja o prirodi kazni koje država plaća, kao i sa kim i zašto vodi sporove.

Predstavnici Fiskalnog saveta podsećaju da su 2010. godine ovi troškovi iznosili svega 30 miliona evra, da bi u 2020. godini dostigli 190 miliona evra. Oktobarskim rebalansom predviđeno je oko 150 miliona evra, piše Politika.

“Tretman ovih rashoda u budžetu i dalje nije zadovoljavajući. Ubedljivo najveći deo isplata na ime kazni u 2022. godini ostaje nepoznanica. Izdaci za kazne i penale suštinski se sastoje od isplata na ime izgubljenih sudskih sporova u kojima je Republika Srbija tužena strana i naknada za štetu nanetu od državnih organa. Budžet najvećim delom ne nudi objašnjenje u vezi sa prirodom kazni koje država plaća, tipu izgubljenih sporova i slično, što je, s obzirom na to da je ovaj problem poprimio ogromne razmere, moralo da se učini”,navode iz Fiskalnog saveta.

Izuzetak su izdvajanja za početak procesa restitucije od 80 miliona evra koja su jedina u budžetu jasno naznačena. Preostalih 200 miliona evra kazni i penala ostaju potpuna nepoznanica.

“Rekordno visoka izdvajanja za kazne u 2022. godini moguće je delimično objasniti iz drugih izvora, što nije ni dovoljno ni precizno. Vlada bi morala već u rebalansu u potpunosti da razjasni šta stoji iza ovog fenomena”, napominju iz Fiskalnog saveta.

Ministarstvo finansija nije dalo odgovor šta je razlog za planiranje rekordno visokog izdatka u budžetu za sledeću godinu na ime kazni i penala, kao i o kojim sporovima je reč.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže da brojevi o planiranim i isplaćenim iznosima na ime kazni i penala sami govore i to je naša velika sramota. Oni ukazuju da se ne postupa po propisima i zakonima.

“Pravo je potisnuto u drugi plan i to je hronična boljka ovog društva. Ekonomisti su izračunali da zbog korupcije i neuvažavanja vladavine prava gubimo jednu trećinu stope rasta”, kaže Madžar.

Predstavnici Fiskalnog saveta navode da će najveći deo biti realizovan sa razdela Ministarstva finansija (140 miliona evra, bez restitucije), sudova zajedno sa Ministarstvom pravde (30 miliona evra), MUP-a (10 miliona evra) i Ministarstva odbrane (sedam miliona evra).

Iz posrednih izvora koji nisu deo uže budžetske dokumentacije može se naslutiti priroda dela ovih troškova. Tako, recimo, analize ukazuju na to da bi snažan porast kazni na razdelu Ministarstva finansija mogao da bude priprema za isplatu na ime investicionog spora sa kompanijom Mera invest, koji se vodi pred međunarodnom arbitražom.

“Malo je javno dostupnih detalja u vezi sa visinom odštete koja bi trebalo da bude isplaćena, premda postoje naznake da bi ona mogla da premaši 50 miliona evra”, ukazuju iz Fiskalnog saveta.

Ovo nezavisno telo je u oceni rebalansa budžeta za 2021. godinu navelo da se šest investicionih sporova vodi protiv naše zemlje i da je u jednom od njih, koji vodi Mera invest već presuđeno da Srbija mora da plati odštetu. Premda je naša zemlja tokom 2021. godine pokrenula poništenje presude, što će produžiti čitav proces. Iz Fiskalnog saveta objašnjavaju da su detalji ovog spora nepoznati, ali da postoje indicije da bi suma potencijalne isplate mogla da iznosi nekoliko desetina miliona evra.

Podsetimo, Politika je svojevremeno pisala da je Srbiju pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova sa sedištem u Vašingtonu, tužila kompanija Mera invest sa Kipra, koja je u vlasništvu Marka Miškovića. Povod za spor koji je pokrenuo sin vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića, bio je poreski dug od 320 miliona dinara. Specijalni sud osudio je Marka Miškovića zbog utaje poreza na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, uz obavezu uplate u državni budžet utajenog poreza.

“Odsustvo detaljnog prikaza sume po kaznama može se u određenoj meri tolerisati u Zakonu o budžetu (premda bi i u ovom dokumentu mogla da se prikaže makar opšta struktura koji tipovi sporova su u pitanju, posebno za one koji su već okončani), budući da je tu reč o planskim veličinama i da postoji potreba da se ne prejudicira ishod sudskog spora pre samog okončanja. Međutim, opravdanja nema za potpuno odsustvo tih informacija u završnim računima, jer oni pristižu u momentu kada su sve isplate uveliko izvršene i proknjižene”, navode iz Fiskalnog saveta.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, takođe smatra da bi pregled informacija o plaćenim kaznama u završnom računu trebalo da bude jasno prikazan i da sadrži podatke o broju i osnovu izgubljenih sporova.

“Ne vidim razlog zašto informacije ne bi bile prikazane detaljnije. Ono što sada vidimo u završnom računu jesu samo brojevi i poređenje ukupno plaćenog iznosa sa onim koji je planiran u budžetu uz obrazloženja koja ne govore mnogo”, kaže Nenadić.

Što se tiče samih arbitraža, on smatra da ako se u budžet stavi unapred suma spora onda bi neko mogao da tumači da je država svesna da ima lošu poziciju. Sa druge strane ispravnije je da se predvidi trošak u slučaju da spor bude izgubljen, prosto da se to uzme u obzir, kao rizik pri planiranju budžeta.

“Možda bi bilo u redu da se predvidi iznos u budžetu koji odgovara onome što je tužbeni zahtev druge strane prema državi i da se stavi u obrazloženju. Ali pošto je dobar deo podataka o arbitražama poverljive prirode, pitanje je da li je to moguće”, zaključuje Nenadić.