POZITIVNI EKONOMSKI IZGLEDI ZA BALKAN Jugoistok Evrope očekuje rast u postpandemijskom periodu, ocenjuju analitičari

Iako se često dešava da žitelji Balkana vide region kao večitog gubitnika, analitičari kompanije „East Capital“ očigledno ne misle tako, barem kad je u pitanju postpandemijski period.

Region je na putu da primi jedan od najvećih stimulativnih paketa na globalnom nivou (ekvivalent 17 do 35 odsto BDP) kroz olakšice iz EU fonda za oporavak, a takođe će imati koristi od ključnih ekonomskih i poslovnih trendova nakon pandemije Covid-19.

Bugarska i Hrvatska će dobiti sredstva u iznosu od 35 odsto svog BDP za 2019. godinu, dok će Grčka, Rumunija i Slovenija dobiti potporu u iznosu od 27, 26 i 17 procenata svog BDP za 2019. godinu. To znači dodatnih 2,5 do 5 odsto BDP godišnje, što će biti od velike pomoći srednjoročnim ekonomskim izgledima. U Grčkoj, na primer, srednjoročna potencijalna stopa rasta BDP može se povećati za 2-2,5 pps u odnosu na prethodne procene.

Vreme je još jedan vrlo pozitivan faktor, jer je oko 70 odsto EU fonda za oporavak namenjeno do 2023. godine i u potpunosti će biti isplaćeno do 2026. godine, kako bi se olakšao ekonomski oporavak ranije u ciklusu, navode analitičari.

„Razumno je očekivati da će veliki deo evropskih kompanija pokušati da se poveže sa proizvodnim lancima unutar EU i susednih zemalja. Balkan i Turska mogu biti regioni izbora, s obzirom na njihov visok nivo obrazovanja i profesionalnih veština, u kombinaciji s još uvek znatno nižim prosečnim platama u poređenju sa zapadnom Evropom (prosečna plata u Rumuniji u prvom kvartalu 2020. bila je 1.082 evra mesečno u odnosu na 4.035 evra za Nemačku)“, procenjuju analitičari.

„Iseljenici koji se vraćaju kući još je jedan trend koji bi trebalo da bude strukturno pozitivan za rast u regionu, jer nedostatak radne snage opada. Povratak barem dela dijaspore će dovesti do značajnog povećanja novog potencijalnog rasta BDP“, zaključuju u „East Capitalu“.

Mnoge zemlje jugoistočne Evrope izrazito su zavisne od turizma. Iako je početni šok bio negativan, očekuje se da će na dugoročni turizam najviše uticati ograničenja putovanja i zdravstveni propisi, dok bi kratkoročni promet trebalo da ima koristi. Veće šanse Evropljana da putuju u Grčku, Hrvatsku, Tursku i Bugarsku, umesto odmora u dalekim zemljama, koristiće Balkanu u smislu preraspodele turističkih tokova.

Tržišta deonica na Balkanu su u 2020. godini imala različite smerove, a padovi su se kretali od 9 odsto u Sloveniji do čak 33 procenata u Grčkoj. Rumunija i Turska su imale između 16 i 20 odsto pada. Ali na većini tržišta uglavnom su lokalni ulagači skupljali deonice.

„Smatramo da će pozitivni ekonomski izgledi i niske procene na kraju privući i strane investitore“, zaključuju iz „East Capitala“, prenosi portal Seebiz.