Da nema prinudne licence, pitanje je ko bi uopšte imao pristup lekovima

Uprkos pandemiji korona virusa u prethodnoj godini zabeleženo je vidno povećanje broja prijava domaćih patenata.

„Takođe, uočava se i porast interesovanja za prava intelektualne svojine među građanima Srbije. Protekla godina bila je najuspešnija do sada kada je reč o razvoju usluge naše elektronske prijave. Urađeno je više tehničkih unapređenja same platforme, ali je dosta urađeno i na njenoj popularizaciji među korisnicima”, kaže direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.

Patent je pravo kojim se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike u periodu od 20 godina. Patentom se može zaštititi svaka inovacija koja rešava određen tehnički problem i predstavlja proizvod ili postupak. Patent svom nosiocu omogućava isključivo pravo korišćenja zaštićenog pronalaska na teritoriji zemlje koja ga je priznala. To znači da patent koji je priznat od strane Zavoda za intelektualnu svojinu ima dejstvo samo na teritoriji Republike Srbije.

Prinudna licenca posebno dobija na važnosti u toku pandemije

Prinudna licenca je jedan od instituta kojima se ograničava patent, čija je osnovna karakteristika monopolsko pravo. Prinudne licence sadržane su u najstarijem međunarodnom ugovoru u oblasti prava intelektualne svojine iz 1883. godine – Pariskoj Konvenciji o zaštiti industrijske svojine. Ovaj institut ograničenja patenta detaljnije je razrađen u Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS Sporazum) koji je donet pod okriljem Svetske trgovinske organizacije.

Pitanje prinudne licence naročito privlači pažnju od početka pandemije izazvane virusom Covid-19.

„Naime, farmaceutski proizvodi, lekovi i vakcine su predmet zaštite patentom koji je privatno pravo nosioca, tačnije farmaceutskih kompanija. To znači da ove kompanije mogu da raspolažu patentom u skladu sa svojim komercijalnim interesima. U kontekstu javnog zdravlja i borbe protiv pandemije na globalnom nivou postavlja se pitanje pristupa lekovima za sve ljude pod jednakim uslovima, kao i davanje prednosti javnom zdravlju u odnosu na komercijalne interese nosilaca patenata. Prinudna licenca je moćno oruđe javnog zdravlja i može biti od ključne važnosti za obezbeđivanje dovoljnih količina neophodnih lekova i vakcina, kao i za snižavanje izuzetno visokih cena lekova“, objašnjava za Biznis.rs, Aleksandra Mihailović iz Zavoda za intelektualnu svojinu.

Veliki značaj za javno zdravlje predstavlja dovoljna snabdevenost države lekovima koji su neophodni za lečenje njenog stanovništva. Pojedine države nemaju dovoljno razvijenu vlastitu farmaceutsku industriju da zadovolje svoje tržište, već proizvode uvoze iz drugih država. Ove zemlje su prinuđene da pomoć traže od razvijenih zemalja ili da izdaju prinudne licence za patente koji se odnose na proizvodnju farmaceutskih proizvoda.

Zakon o patentima Republike Srbije razlikuje tri vrste prinudne licence, i to: prinudnu licencu zbog nekorišćenja pronalaska, prinudnu licencu u javnom interesu i prinudnu licencu za patente koji se odnose na proizvodnju farmaceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja.

„Ovakvo ograničenje monopolskih prava moguće je samo u slučaju da je podnosilac zahteva za izdavanje prinudne licence, bezuspešno u roku od 30 dana, pre podnošenja zahteva za prinudnu licencu pokušao da dobije odobrenje za iskorišćavanje zaštićenog pronalaska pod razumnim tržišnim uslovima i rokovima. Međutim, u slučajevima nacionalne opasnosti ili drugim okolnostima izuzetne hitnosti ili u slučajevima javne nekomercijalne upotrebe nije neophodno da je podnosilac zahteva pokušao da dobije odobrenje od nosioca prava“, navodi Mihailović.

U Republici Srbiji nadležnost za izdavanje prinudne licence pripada organu državne uprave koji je nadležan za poslove u oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni. Prinudna licenca ne može biti isključiva a obim i trajanje prinudne licence je ograničeno za svrhu za koju je izdata.

Nosilac prinudne licence dužan je da nosiocu prava plaća naknadu koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i načinu plaćanja naknade, naknadu određuje nadležni sud, imajući u vidu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i ekonomsku vrednost prinudne licence.

Ukidanje prinudne licence

Nosilac prava ili sticalac licence može organu državne uprave nadležnom za poslove zdravlja da podnese zahtev da ukine prinudnu licencu ako utvrdi da suprotna strana ne poštuje odluku o izdavanju prinudne licence. U odluci o ukidanju prinudne licence organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja će odrediti rok u kome je sticalac licence dužan da o svom trošku preusmeri sve proizvode koji se nalaze u njegovom vlasništvu u zemlje sa potrebama ili ih na drugi način ukloni uz konsultovanje sa nosiocem prava.

Ako zemlja uvoznica dostavi obaveštenje da je količina farmaceutskih proizvoda postala nedovoljna za zadovoljenje njenih potreba, sticalac licence može zahtevati izmenu uslova licenciranja radi proizvodnje i izvoza dodatnih količina proizvoda za zadovoljenje razumnih potreba zemlje uvoznice.