Razvoj privrede u Srbiji mora ići kroz inovativna rešenja

“Partnerstvo između privrede i Instituta za fiziku u Beogradu je vrlo značajno za nas, jer nam pruža mogućnost da testiramo tehnološki i komercijalni potencijal ideja koje nastaju u laboratorijama Instituta, da ih razvijemo u tehnološka rešenja koja zatim kroz saradnju sa kompanijama nalaze put do klijenata. Mi smo prvi nacionalni institut Republike Srbije i vodeća naučna institucija u oblasti fizike i srodnih nauka, a cilj nam je da dostignemo sličan status i u oblasti inovacija. Kroz saradnju sa privredom učimo i razvijamo znanja i veštine koje su nam neophodne u ostvarivanju ovog cilja.”

Ovako značaj partnerstva nauke i privrede opisuje Marija Mitrović Dankulov, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku u Beogradu. U razgovoru za Biznis.rs ona ističe da je Institut pre devedesetih godina prošlog veka imao vrlo blisku saradnju sa privredom bivše Jugoslavije. Ratovi i raspad zemlje su doveli do toga da ove veze oslabe i često nestanu zajedno sa preduzećima.

Kako danas izgleda saradnja Instituta sa privredom i u kojim oblastima je najprisutnija?

“Razvoj inovacionog eko sistema u Srbiji, koji je intenziviran tokom protekle decenije, osnažio je inovacione potencijale malih i srednjih preduzeća i omogućio nastanak velikog broja startap preduzeća. Našu saradnju sa privredom diktiraju naša znanja, koja su u oblastima fizike i srodnim naukama, kao i inovativna rešenja na kojima radimo. Iako javnost fiziku doživljava kao relativno usku oblast, fizika prožima nauku i tehnologiju vrlo široko. Kompanije sa kojima sarađujemo su iz različitih oblasti, od onih koje se bave proizvodnjom hrane, komunalnom delatnošću, sigurnosnim tehnologijama, pa do IT industrije. Ono što im je zajedničko je vizija koju dele i sa nama, a to je da razvoj privrede u Srbiji mora ići kroz inovativna rešenja”.

Šta je poslednje “izašlo iz vaše laboratorije”? Koji su najznačajniji projekti na kojima je radio Institut u poslednje vreme?

“Inovacioni centar je posebna organizaciona jedinica Instituta za fiziku u Beogradu i kao takav ima vrlo široka zaduženja, od identifikovanja i zaštite intelektualne svojine nastale na Institutu, apliciranja i realizacije inovacionih projekata, do saradnje sa privredom. Proteklih nekoliko godina, fokus Inovacionog centra je bio na razvoju Teslagram tehnologije. Teslagram je tehnologija nastala iz osnovnih istraživanja na Institutu za fiziku u Beogradu. Zasnovana je na ljuspicama leptira, koje su mali, jedinstveni i neponovljivi hologrami koje je priroda stvorila. Teslagram je tehnologija u oblasti zaštite fizičkih objekata, predmeta, robe i dokumenata od falsifikovanja.”

Koliko je trajao razvoj Teslagrama?

“Put od ideje i dokaza koncepta u laboratoriji do prototipa je dug. Razvoj Teslagrama je podržao Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije, a zajedno sa nama na njegovom razvoju su radile kompanije Quadra Graphic i Vlatacom Institut visokih tehnologija. Obe kompanije imaju veliko iskustvo u proizvodnji sigurnosnih tehnologija i široku mrežu internacionalnih klijenata. U saradnji sa kompanijom Quadra Graphic razvili smo tehnologiju nanošenja Teslagrama na plastične i papirne kartice, kao i čitač koji nam omogućava da identifikujemo Teslagram na ovim karticama. Ovako napravljene kartice predstavljaju ključeve koji se ne mogu kopirati. Ovi ključevi i čitač su integralni deo sistema B-lock, sistema za fizičku kontrolu pristupa baziranog na Teslagram tehnologiji.

B-lock je razvijen u saradnji sa kompanijom Vlatacom. Trenutno radimo na minijaturizaciji Teslagram čitača, što pored pojednostavljenja samog čitača ima za cilj da drastično smanji njegovu veličinu i cenu i učini ga dostupnijim širem krugu klijenata. Ovo je bitan korak u korišćenju Teslagram tehnologije za zaštitu luksuzne robe od falsifikovanja.

A koji su trenutno aktuelni projekti na kojima radi Institut za fiziku, odnosno Inovacioni centar? Kada bi oni mogli da budu predstavljeni javnosti?

“Pored već pomenutog Teslagrama, u poslednje dve godine smo započeli sa razvojem sistema za monitoring kvaliteta vazduha sa kolegama iz Laboratorije za fiziku životne srednie i kompanijom Dimničar. Pored toga, nedavno smo sa kompanijom Syrmia započeli saradnju na razvoju hardversko-softverskog rešenja koje ima potencijal da promeni način razvoja algoritama za autonomnu vožnju. U saradnji sa kompanjom WinApp Technologies d.o.o. i kolegama iz Laboratorije za primenu računara u nauci radimo na razvoju algoritama koji će dodatno poboljšati aplikaciju 60seconds, vlasništvo ove kompanije i omogućiti bolje povezivanje kompanija/proizvoda i kupaca.”

Ko su, pored kompanija, odnosno privrede, najznačajniji partneri Instituta na projektima?

“Institut je pre svega naučna institucija, i to neće i ne treba da se promeni. Prirodno je da su naši najznačajniji partneri druge naučne institucije iz Srbije, regiona i sveta. U tom smislu, imamo stratešku saradnju sa nekim od najznačajnijih naučnih institucija, kao što su CERN i INFN (Mreža nacionalnih nuklearnih instituta Italije). Radimo na tome da u budućnosti imamo jednako snažnu saradnju sa privredom.”