Pandemija i rat u Ukrajini pokazali manjkavosti dugačkih lanaca snabdevanja

Samo kriza ili propast globalizacije?

AnalizaU fokusu

11.4.2022 08:15 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Samo kriza ili propast globalizacije? Samo kriza ili propast globalizacije?
Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su koliko brzo pucaju globalni lanci snabdevanja. Ekonomisti misle da je globalizacija odavno izgubila zamah, ali da se... Samo kriza ili propast globalizacije?

Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su koliko brzo pucaju globalni lanci snabdevanja. Ekonomisti misle da je globalizacija odavno izgubila zamah, ali da se još ne može govoriti o deglobalizaciji.

Mnogi stručnjaci vide rat u Ukrajini, zajedno sa pandemijom, kao prekretnicu – sada počinje deglobalizacija. Prekidaju se lanci snabdevanja, troškovi rastu, ima nestašica. Pokazuje se slabost modela u kojem proizvođač u Nemačkoj čeka na deo iz Kine da napravi bicikl, a zemlja istočne Afrike zavisi od pšenice iz Rusije.

Logika iza toga – pravi se tamo gde je jeftino, svi se specijalizuju za nešto, i na kraju su svi bogatiji – dugo je donosila plodove. Ali ne svima, piše RTS.

„Nejednakost se povećala na međunarodnom nivou, ali i unutar industrijskih društava“, kaže Andreas Viršing (Andreas Wirsching) , profesor istorije na Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu. „Ekonomska globalizacija je imala ‘mnogo dobitnika, ali i mnogo gubitnika’ i to se ne može poreći“, dodaje Viršing.

U loše strane globalizacije Kora Jungblut (Cora Jungbluth), ekonomistkinja u fondaciji „Bertelsman“, ubraja i socijalne i ekološke rizike.

„Radnici u razvijenim zemljama su doživeli da radna mesta odlaze tamo gde je radna snaga jeftinija dok su „multinacionalne korporacije izmestile prljave faze proizvodnje“ u siromašnije zemlje, zaoštravajući tamošnje ekološke probleme“, naglašava Jungblut.

Već duže postoje naznake da je globalizacija u opadanju. Glavni pokazatelj je udeo međunarodne trgovine u globalnom bruto društvenom proizvodu (BDP). On je imao svoj vrhunac 2008. godine, pre početka svetske krize i recesije.

„Odnos izvoza prema BDP-u širom sveta znatno se povećao devedesetih i dvehiljaditih. Ali od finansijske krize 2008. i 2009. godine taj odnos je stagnirao ili se smanjio“, kaže Daglas Irvin (Douglas Irvin), profesor ekonomije na američkom koledžu Dartmouth.

Konterjeri za transport
Foto: Tanjug/AP

Irvin i drugi stručnjaci to delom pripisuju populizmu i protekcionističkim ekonomskim politikama. Ali ima i drugih bitnih faktora koji su prikočili globalizaciju. A onda je došla pandemija kao moćna kočnica. Da li je iko pre i pomislio da bi u zapadnim prodavnicama moglo da nestane toalet-papira? Ili da će paket na koji se inače čeka 4-5 dana sada doći tek za 4-5 sedmica, možda i više?

Jungblut naglašava da mnoge države ozbiljno razmišljaju o skraćivanju lanaca snabdevanja – da sve imaju u komšiluku.

Rat u Ukrajini

Sigurna isporuka, korak ka samodovoljnosti, umesto efikasnosti i niske cene koje nudi globalizacija. A onda još rat u Ukrajini i prateće sankcije…

Radi se o ruskim energentima, ali i pšenici i suncokretu. „Vidimo da osetno rastu cene namirnica kao posledica rata, posebno pšenice i ulja“, kaže Irvin. To podstiče inflaciju, a u nekim zemljama Afrike i Bliskog istoka može izazvati i glad.

Stručnjaci smatraju da je vrhunac globalizacije odavno iza nas.

Jungblut naglašava da su poslednjih godina države pokušale da smanje zavisnost od takozvanih kritičnih resursa iz drugih predela, što je takođe korak ka deglobalizaciji. Ona zagovara tezu da politička polarizacija sveta sve više vodi i ekonomskoj – jedan ekonomski blok biće zapadni, a drugi blok autokratskih država Rusije i Kine, i njihovih najznačajnijih trgovinskih partnera.

„Svedočimo povratku geopolitike, a i taj trend vodi deglobalizaciji, to jest pokušaju da se smanji zavisnost od država koje nisu u sopstvenom taboru“, kaže Jungblut.

Viršing kaže da će tek kasnije moći da se izvuku ispravni zaključci, da sada doživljavamo pandemiju i rat u Ukrajini kao dve velike krize stopljene u jednu. „Kao savremenici imamo osećaj da se nešto fundamentalno menja“, zaključuje Viršing.

  • ZVE84

    11.4.2022 #1 Author

    Čim stvari pucaju kao posledica jedne krize, znači da ništa i nije bilo kako treba.

    Odgovori

  • GOCA BG

    11.4.2022 #2 Author

    Tokom korone je vec bilo problema,a sada pucaju sistemi lanca snadbevanja…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...