Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, za Biznis.rs o rastu cena, kamatama i ekonomskoj perspektivi Srbije

Performanse srpske privrede zavisiće od ishoda sukoba između Istoka i Zapada

IntervjuInvesticijeMesečnikPoslovanje

11.4.2022 08:01 Autor: Stefan Petrović 10

Performanse srpske privrede zavisiće od ishoda sukoba između Istoka i Zapada Performanse srpske privrede zavisiće od ishoda sukoba između Istoka i Zapada
Rusko-ukrajinski rat sa hiljadu “zašto” i tek po kojim “zato” uspeo je da baci u drugi plan ekonomske prognoze sa početka godine. Imajući u... Performanse srpske privrede zavisiće od ishoda sukoba između Istoka i Zapada

Rusko-ukrajinski rat sa hiljadu “zašto” i tek po kojim “zato” uspeo je da baci u drugi plan ekonomske prognoze sa početka godine. Imajući u vidu energetsku jednačinu u kojoj je mnogo nepoznatih, ali su neki odnosi ipak očigledni, tvrdnja da će se inflacija sredinom godine smiriti gotovo da više nema osnova. Šta će se, umesto toga, desiti sa rastom cena?

Hoće li se nastaviti poskupljenja? Da li će inflacija dovesti do novih nestabilnosti, pa i do recesije? Gde je Srbija između Istoka i Zapada i koliko je njena pozicija (ne)zavidna? Na ova, ali i druga pitanja, čiji bi egzaktan odgovor u ovom momentu vredeo milione, u razgovoru za Biznis.rs odgovara direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

Možemo li, na osnovu početka 2022. godine izvući neki zaključak o domaćoj ekonomiji. Ima li mesta optimizmu?

– U januaru smo zabeležili međugodišnji pad ukupne industrije od 2,6 odsto, dok je njen rast tokom cele prošle godine bio 6,3 odsto. Ovaj pad u januaru ima veze sa cikličnim pojavom da je prvi mesec uvek slabiji zbog praznika. Pored toga, njemu je u najvećoj meri doprinela i smanjena proizvodnja električne energije. Proizvodnja struje je smanjena za 18,7 odsto, a jedan od glavnih razloga je upravo taj što je došlo do havarija u termoelektranama. Paralelno sa tim, imali smo loš ugalj, kao i remont na postrojenjima.

Prerađivačka industrija, koja je najveći agregat u industrijskoj proizvodnji, je u januaru 2022. godini ostala na maltene prošlogodišnjem nivou, odnosno zabeležila je pad od 0,8 odsto. Kada je reč o spoljnoj trgovini, ova godina je veoma dobro počela: međugodišnji rast izvoza u januaru je 26,8 odsto. To je više u odnosu na sve mesece pre januara ove godine. Takođe, primećeno je i da se odnosi razmene popravljaju, budući da je rast izvoza prekoračio uvoz koji je u januaru bio 24,6 odsto. 

Kako stvari stoje sa kreditnim potraživanjima banaka u januaru, odnosno sa kreditnim plasmanima?

– Rast kredita kod privrede iznosi 10,8 odsto, a prati ga identičan rast kod stanovništva. Tu spadaju potrošački, stambeni i investicioni krediti. Gledano statistički, to je u dobroj meri u skladu sa, na primer, rastom prometa u trgovini.

Promet u trgovini je u januaru mesecu u tekućim cenama porastao je za 15,8 odsto, a u stalnim cenama 4,3 odsto. Otkud ova dosta jaka diskrepanca između tekućih i stalnih cena? Zato što je inflacija nastavljena. Ipak, ne nekom izraženijom dinamikom, jer smo ušli u spiralu inflacije i inflatornih očekivanja kakva smo imali u davnoj prošlosti.

Miladin Kovačević / Foto: Narodna banka Srbije

Da li je to dovoljan razlog da možemo da budemo rasterećeni ili i dalje ima mesta za zabrinutost?

– Ja se ne bavim time, već pričam kako stvari objektivno stoje, a potpuno je individualna stvar kako će ko doživeti realnost. Ako pitate mene lično, ja ne brinem mnogo. Da li neki ljudi brinu? Pa, verovatno mnogi, ali u svakom slučaju ja gledam to statistički i objektivno. Mi imamo inflaciju koja je 8,2 odsto u januaru, i bila je 7,9 odsto u decembru, a 7,5 odsto u novembru. Ali, da kažemo da ta dinamika nije nešto bitno promenjena. To nije dramatičan nivo, s obzirom na to da je ona prisutna na približnom nivou i u Americi (7,5) i u Evropi (5,1).

Šta je osnovni uzrok te inflacije?

– Osnovni uzrok su bile cene berzanskih proizvoda, u prvom redu energenata, kao i primarnih poljoprivrednih proizvoda. Kod nas je u januaru 2022. godine na ovih 8,2 odsto najveći uticaj imala cena energije i hrane. Kada je reč o hrani i piću, rast cena od januara 2021. do januara 2022. bio je 13,5 odsto. Rast cena goriva i maziva za putnička vozila bio je 21,3 odsto, dok je rast cena transporta, u celini uzev, bio 13,1 odsto. Treći doprinos inflaciji, ne toliki, dolazio je od povećanja cena električne energije. Rast cena za godišnji ciklus je 5,5 odsto.

Da biste kritikovali statistiku morate da poznajete sistem

Kada govorimo o instituciji na čijem ste čelu, Republički zavod za statistiku se u svom radu često susreće sa kritikama. Da li je, ipak, prema Vašem mišljenju, bilo neke konstruktivne kritike?

– Nije. Prvi i osnovi razlog je što niko ne zna ništa o statističkom sistemu. Drugo, čak i da zna, obično je gluv i slep za ono što kažu međunarodne institucije – Eurostat i, u sferi nacionalnih računa, Međunarodni monetarni fond (MMF). Ako vam MMF, na osnovu sopstvenih ekspertiza, tehničkih misija i projekata revizije pojedinih istraživanja, kaže da vam veruje, a tome dodamo i Eurostat koji svake godine u izveštaju ocenjuje brojne oblasti, u kojem kaže da je statistika svuda dobra, osim da treba da jača kapacitete i donese novi zakon koji je već prošao kroz vladu, onda te kritike nemaju smisla. Makroekonomisti često misle da je njihova struka legitimna za kritikovanje statistike. Da biste je kritikovali, morate da poznajete metodologiju i proces produkcije istraživanja.

Ipak, gotovo svi su najavljivali da će se inflacija smiriti sredinom godine? Koliko rusko-ukrajinski rat demantuje ovakve najave?

– Inflacija je bila privremenog karaktera i do rata u Ukrajini uglavnom su svi makroekonomisti ocenjivali da će se situacija smiriti od sredine godine, kako u Americi, tako i u Evropi. I centralne banke, kao što je Evropska centralna banka (ECB) i američki FED, pa i naša Narodna banka Srbije (NBS), predviđali su da će doći do smirivanja i nisu nastojali da promptno uvode restrikcije, posebno ne da povećavaju osnovne kamate, odnosno policy rates. Doduše, FED je najavljivao da će za nekoliko meseci morati da poveća kamate zbog povećane tražnje i velike količine novca koji je došao kroz programe za sprečavanje posledica pandemije, koji se meri u nekoliko hiljada milijardi dolara. To će dovesti do povećanja ostalih kamata, što će biti prelazak na mere monetarnog stezanja, a verovatno je da će na sličan način reagovati i ECB. Za sada nije tako, ali nije isključeno.

Kakav može biti uticaj tih mera stezanja?

– One mogu delovati vrlo recesiono na ekonomiju koja se tek oporavlja od posledica pandemije, zbog čega će uvođenje kamata biti vrlo oprezno. U suprotnom, recesija se može vratiti sa faktorima koji su nesagledivi i nepredvidivi, a koji se tiču sankcija prema Ruskoj federaciji koje su uvele Evropska unija, Amerika i Kanada, kao i kontrasankcije Rusije prema Evropi i Americi, a pre svega prema Evropi. Ti novi faktori trenutno nisu predvidivi, ali sasvim izvesno već utiču na cene energenata, i ne samo na njih, već i na cene drugih berzanskih roba, naročito mineralnih sirovina kao što su određeni metali, pa i primarnih poljoprivrednih proizvoda kao što su žita, kukuruz… Ipak, najdramatičnije rastu cene energenata i nafte.

Izgleda da govorimo o jednačini u kojoj (više) nema nepoznatih, a čija je glavna odlika to da Rusija ima keca u rukavu koji predstavlja zavisnost Zapada od njenog gasa?

– Tako je, u pozadini svega je energetska zavisnost Evrope od Rusije, i to kako u pogledu gasa, tako i u pogledu nafte. Financial Times je nedavno objavio prikaz u kojem analizira koliko je svaka zemlja EU zavisna od ruskog gasa. Prosečno gledano, cela EU je na oko 40 odsto zavisnosti od uvoza iz Rusije. To pokazuje da ubrzo ne može doći do supstitucije, kao i da se ta zavisnost ne može tako lako prevazići. Sve zajedno najavljuje jedan vrlo delikatan period te međusobne zavisnosti Ruske federacije i Evropske unije (EU) ili Evrope u širem smislu, na polju energenata. Da tu ne dodajemo zavisnost na polju važnih mineralnih sirovina, kao što su metali paladijum i titanijum koji su važni u automobilskoj i avioindustriji, a ima tu još dosta sirovina od kojih zavise mnoge indsutrije. Sve u svemu, sankcije i kontrasankcije nisu ništa drugo nego spojeni sudovi, i ti spojeni sudovi deluju preteće i razarajuće na ekonomiju i finansijska tržišta, kako u Evropi, tako i u Ruskoj federaciji.

Da li je u čitavoj toj situaciji bilo šta predvidivo i ima li nekog izlaza?

– To u ovom trenutku niko ne zna, ali ono što ja mogu da kažem jeste da se status quo neće održati. Ili će doći do prestanka rata i prelaska na diplomatski kolosek i uspostavljanja saradnje, ili će se dogoditi još crnji scenario.

Stiče se utisak da je jedini način da zavađene strane smire tenzije tako što će shvatiti da ekonomski interesi ipak prevazilaze geopolitička razmimoilaženja, odnosno da ekonomija dobije primat nad sukobom, a da joj diplomatija bude tek instrument?

– Diplomatija je servis, a ekonomija je situacija. Ne mogu porediti servis i stvarnost. Ipak, ekonomija će možda presuditi izlasku iz krize, odnosno možda će iz njene sfere doći imperativ da se ova tužna i teška epizoda istorije brzo završi i da se ceo svet vrati na kolosek mirnog života.

Za popis stanovništva je potrebna ozbiljna logistika

Popis stanovništva je najpre odložen za oktobar 2021. godine, pa za oktobar 2022. godine. Kritičari čija ste adresa pitaju zbog čega popis nije održan pre izbora?

– Ti kritičari ne shvataju kolika je logistika potrebna za popis i izbore. Oni ne znaju da je Republički zavod za statistiku glavna logistička ustanova svakih izbora i da meni treba hiljadu ljudi da rasporedim po opštinama i komisijama, kao i da ih pre toga obučim da uredno obrade izbore. Zamislite da još natovarim popis u isto vreme?

Na tom koloseku nemirnog života kojem svedočimo, Srbija ima gasni ugovor sa Rusijom do juna, a očekuje se i potpisivanje novog nakon njegovog uspeha. Iako Zapad nije najsrećniji što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, koliko nam ovi aranžmani sa Rusijom obezbeđuju stabilnost?

– Novi dugoročni ugovor bi bio velika stvar, i verujem da bi cene gasa bile povoljnije Srbiji nego drugim zemljama. Ipak, sigurno je da one nakon juna neće ostati na nivou od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, već je pitanje da li je moguće da budu samo duplo više od toga. To je pitanje pariteta i pozicije Rusije u čitavoj situaciji, kao i naše mogućnosti da zatvorimo takav aranžman. Mi takođe trpimo pritiske u vezi sa sankcijama, te ne možemo lako da predvidimo šta se sve može desiti.

Kada govorimo o drugoj vrsti izazova na tom nemirnom koloseku koji dolazi sa Zapada, kako bi se najavljeno uvođenja kamata o kojima ste maločas govorili odrazilo na zaduživanje Srbije, koje bi ove godine trebalo da iznosi 4,6 milijardi evra?

– To je sada situacija na finansijskim tržištima. Mi smo zemlja koja je napredovala u poslednjih nekoliko godina, te smo dobijali i povoljnije rejtinge stranih agencija kao što je Fitch. Mi smo, shodno vrsti kredita, imali vrlo povoljne kamate – negde do dva ili 2,5 odsto. Infrastrukturni krediti su često dosta jeftiniji. Krediti za pokrivanje nekih drugih troškova su bili možda malo skuplji, ali su nam bitno različito kamaćeni u odnosu na one koje smo uzimali putem emisije evroobveznica u 2011, 2012. i 2013. godini. Onda smo, zapravo, išli na njihovo refinansiranje, te smo rasteretili državu pritiska otplate duga za, na primer, 2017. i 2020. godinu. Sada smo u relativno lagodnoj poziciji što se tiče duga. Javni dug je na kraju prošle godine bio 30,1 milijardu evra, uključujući i domaći i spoljni, jer se država zadužuje i na domaćem tržištu. Ali računa se relativna mera, a ona je 56,9 odsto BDP-a, ispod granice Mastrihta od 60 odsto BDP-a.

Globalnu inflaciju ste, odgovarajući na pitanje kolege novinara koji ju je nazvao “savršenom olujom”, nazvali “povetarcem”. Imajući u vidu aktuelne okolnosti, da li biste sada povetarac možda, ipak, nazvali jačim vetrom?

– To je još uvek povetarac, samo što je ovde reč o prognozama. Mi smo do pre mesec dana znali da je ta inflacija tranzitnog karaktera, kako bi rekla šefica ECB Kristin Lagard (Christine Lagard), što je značilo da će proći. Sada to ne znamo. Nije ovde reč o inflaciji kao takvoj, jer je ona takva kakvu smo je očekivali i pre novonastale situacije. S obzirom na ove događaje, mi ne znamo kakve će biti cene za tri, pet ili šest meseci. A one, opet, mogu da budu iskorišćene u ratnoj igri između Rusije i Zapada, što vodi u recesiju, gubljenje radnih mesta, snižavanje plata, penzija. To je koloplet.

Izgleda da je izvesna jedino neizvesnost?

– Dobro rečeno, izvesna je samo neizvesnost, uz neku nadu da bi ekonomija mogla da presudi da se sukobljene strane vrate na kolosek deeskalacije sukoba i sankcija.

Autor: Stefan Petrović

Tekst je objavljen u martovskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

  • ZVE84

    11.4.2022 #1 Author

    Uvek sve preko leđa nedužnih….

    Odgovori

  • SANJA

    11.4.2022 #2 Author

    Uvek nadrljaju manji i slabiji,oduvek je tako.

    Odgovori

  • BOJANA

    11.4.2022 #3 Author

    Uvek zavisimo kada smo između dve vatre.

    Odgovori

  • Emilija

    11.4.2022 #4 Author

    Stalno smo u istoj poziciji nezavidnoj!

    Odgovori

  • STRELAC

    11.4.2022 #5 Author

    Definitivno rat nikome nikada nije doneo nista dobro,neki prodju gore ili losije.Nazalost,mi smo u sredini i sve ce nazalost zavisiti od spoljnih faktora.

    Odgovori

  • GOCA BG

    11.4.2022 #6 Author

    Mi smo mala drzava koja zavisi od velikih…

    Odgovori

    • Bella

      12.4.2022 #7 Author

      Mala i zavisna i nista se ne pitamo.

      Odgovori

  • IVAN

    11.4.2022 #8 Author

    Samo pametnom odlukama izmedju dve vatre

    Odgovori

  • BRANA19

    12.4.2022 #9 Author

    Pa logicno , uvek neduzni…

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    12.4.2022 #10 Author

    odličan tekst. bitno je što pre naći alternativna tržišta za domaću robu

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...