Vujčić: Energetski šok sa Bliskog istoka slabijeg intenziteta od onog iz 2022.

Iz današnje perspektive, trenutni energetski šok izazvan sukobima na Bliskom istoku trebalo bi da ima manje posledice na rast inflacije i usporavanje privrednog rasta nego šok iz 2022. godine, istakao je u guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić na Finansijskom forumu u organizaciji poslovnog nedeljnika Lider.

Prema Vujčićevim rečima, trenutni šok bi trebalo da ima manje negativne posledice i zato što se događa u drugačijim ekonomskim okolnostima. Dolazi uz slabiji privredni rast, inflacija je trenutno bliža ciljanoj stopi, a manji su i pritisci sa tržišta rada nego 2022, što smanjuje rizike sekundarnih efekata na inflaciju, piše SEEbiz.

Pored toga, Vujčić je rekao da je evropski energetski sistem danas otporniji na šokove zahvaljujući diverzifikaciji dobavljača i izvora proizvodnje energije.

Istakao je da je sadašnji energetski šok slabijeg intenziteta i prema trenutnom nivou cena energenata i njihovim relativnim promenama. To se odnosi i na kretanja cena nafte, a još više na cene gasa, koje su 2022. daleko više porasle nego sada. Kod nafte je sličnost šoka veća, ali je rast cena ipak manjeg intenziteta nego tokom ruske agresije na Ukrajinu i uvođenja sankcija na uvoz ruskih energenata, naveo je Vujčić.

Podsetio je na prolećne projekcije Evropske centralne banke (ECB) i Hrvatske narodne banke (HNB) i razrađene scenarije uticaja bliskoistočne krize na rast inflacije i BDP-a.

Prema cenama energenata od prošle nedelje, koje su u međuvremenu ponovo porasle, i dalje smo najbliže osnovnom scenariju, istakao je. Nismo ni u nepovoljnom, a još manje u izrazito nepovoljnom scenariju, bilo što se tiče nafte, bilo što se tiče gasa. „I to je dobra vest“, poručio je.

Dodao je da je trenutna situacija i posledica dogovorenog dvonedeljnog primirja između SAD i Irana. Međutim, ukoliko se ratne operacije obnove i dođe do eskalacije, to bi sigurno uticalo na tržište, upozorio je Vujčić.

Prema osnovnom scenariju ECB-a, inflacija bi u ovoj godini u evrozoni trebalo da iznosi 2,6 odsto, a privredni rast 0,9 odsto. Prema HNB-ovom osnovnom scenariju, inflacija u Hrvatskoj u 2026, mereno nacionalnim indeksom, trebalo bi da poraste na 4,4 odsto, dok bi BDP trebalo da iznosi 2,6 odsto.

Naravno, „nepovoljni“ i „izrazito nepovoljni“ scenariji ECB-a i HNB-a, u slučaju eskalacije sukoba na Bliskom istoku, predviđaju izraženiji pad BDP-a i snažniji rast inflacije.

Na pitanje novinarke da li građani treba da budu zabrinuti zbog eventualnog daljeg rasta cena goriva, ministar finansija Tomislav Ćorić odgovorio je odrično. Poručio je da je hrvatska privreda danas znatno otpornija na šokove nego pre desetak godina, istakavši da će i ove godine rasti znatno više od proseka EU.

„Verujemo da će se ova kriza na Bliskom istoku završiti u vrlo skorom vremenu i da će cela Evropa izaći iz ovog stanja šoka koje je izazvano cenama energenata“, izjavio je potpredsednik vlade i ministar finansija Ćorić.

Upitan o izmenama Zakona o PDV-u, koje su upućene u javno savetovanje, Ćorić je rekao da vlada time želi da otvori prostor za reakciju ukoliko dođe do eventualne eskalacije sukoba na Bliskom istoku i snažnijeg rasta cena energenata.

Zakonske izmene i uvođenje tzv. „plivajućeg“ PDV-a omogućile bi vladi da eventualno smanji poresku stopu na naftne derivate, maksimalno za deset procentnih poena, ali bi to bio alat koji bi se koristio samo u krajnjoj nuždi. Drugi alat za intervenciju u cene goriva su i evropske akcize, o čemu već postoji intenzivna komunikacija s Evropskom komisijom, dodao je Ćorić.

Direktorka Hrvatske udruge banaka (HUB) Tamara Perko izjavila je da je situacija zbog sukoba na Bliskom istoku krajnje neizvesna, da se sve češće može čuti da bi ECB mogao ponovo da podigne kamatne stope, ali je podsetila da je u ranijem ciklusu njihovog rasta taj uticaj u Hrvatskoj bio ograničen.

„Tako da, ako dođe i do negativnih ili izrazito negativnih scenarija, očekujemo da ćemo i dalje biti sposobni delimično amortizovati taj rast kamatnih stopa“, rekla je Perko.

Guverner Vujčić je u svom izlaganju, takođe, naveo da tržišta očekuju višestruko podizanje ključnih kamata ECB-a, dok je Perko istakla da su kamatne stope u Hrvatskoj među najnižima u EU – četvrte najniže u segmentu kreditiranja preduzeća i šeste najniže kod stambenih kredita.

„Možemo reći da je hrvatsko tržište visoko likvidno i konkurentno, i zbog toga uspevamo da održavamo niže nivoe kamatnih stopa“, zaključila je Perko.