Sredinom juna nastavak privatizacije državnih preduzeća

Posle pauze i usporavanja procesa privatizacije preduzeća u državnom vlasništvu, sredinom juna se očekuje nova ponuda nekoliko firmi koje se nalaze u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede.

„U 2021. godini planira se objava 14 javnih poziva za privatizaciju, a neka od najznačajnijih preduzeća za koje se očekuje objava javnog poziva su HIP Petrohemija AD Pančevo, Krušik plastika AD Osečina, Severtrans AD Sombor, Lasta AD Beograd“, kažu za Biznis.rs iz Ministarstva privrede.

U tabeli sa podacima bonitetne kuće CompanyWall prikazano je poslovanje nekoliko državnih preduzeća sa javnim pozivom u toku.

	Godina poslovanja	Ukupni prihodi	Broj zaposlenih
HIP Petrohemija AD Pančevo	2019	251.813.223,26 evra	1.387,00
Krušik plastika AD Osečina	2019	3.529,13 evra	/
Severtrans AD Sombor	2019	6.353.212,10 evra	152
Lasta AD Beograd	2019	64.962.166,05 evra	2.027
PIM Ivan Milutinović	2019	37.058.493,38 evra	180
Jugoslovensko rečno brodarstvo	2019	9.344.687,77 evra	238
Izvor: CompanyWall

„Važno je napomenuti da smo nasledili oko 560 preduzeća za privatizaciju, a sada ih je u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede trenutno 76. Zato možemo reći da taj postupak ulazi u završnu fazu. Ali trenutno ne možemo dati procenu koliko će se kupaca javiti za ponuđene firme“, navode iz Ministarstva.

Javni pozivi za privatizaciju su otvoreni za sva lica koja ispunjavaju uslove propisane zakonom i javnim pozivom tako da sva lica koja ispunjavaju uslove mogu da se prijave za učešće u postupku. 

„Podsećamo i da je pokretanje stečajnog postupka planirano za sva preduzeća koja nemaju održivu poslovnu aktivnost, odnosno ne izmiruju obaveze prema poveriocima i za koja ne postoji interes za privatizaciju, kao i drugim slučajevima predviđenim Zakonom o privatizaciji i Zakonom o stečaju“, objašnjavaju naši sagovornici iz Ministarstva privrede.

Takođe, naglašavaju da kada je reč o privatizaciji postoji mnogo razloga da budu zadovoljni rezultatima.

„Podsećamo i da su u prethodnih pet godina uspešno rešeni najveći izazovi, kao što su veliki giganti Železara, Galenika, RTB Bor i PKB korporacija, ali i druga manja preduzeća. Napominjemo i da za određen broj preduzeća u privatizacionom portfelju u ovom trenutku nije moguće objaviti javni poziv jer postoje nerešeni zahtevi za povraćaj imovine, određeni sudski sporovi ili neki drugi imovinsko-pravni problemi zbog kojih ne postoje uslovi u skladu sa zakonom da se oglasi njihova prodaja“, zaključuju za naš portal iz Ministarstva privrede.

Podsetimo, prvi Zakon o privatizaciji donet je 2001. godine. Postupak privatizacije kod velikog broja subjekata privatizacije trajao je veoma dugo pa su rešenja i modeli za privatizaciju koja je predviđao ovaj zakon postala neadekvatna.

U tom smislu, bez konceptualnih izmena u pravcu usvajanja novih modela za privatizaciju nije bilo moguće okončati postupak privatizacije. Primarni razlog za donošenje novog Zakona o privatizaciji, koji je stupio na snagu 13. avgusta 2014. godine, bio je nemogućnost efikasnog okončanja postupka privatizacije za preko 500 subjekata privatizacije, u ranijim zakonskim okvirima.

Suština novog Zakona o privatizaciji je da se predloženi modeli, metode i mere primenjuju samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem. Za preduzeća koja su procenjena kao neodrživa, predviđeno je da se može podneti predlog za stečaj čime bi se status ovih društava rešio u najkraćem roku. Što se tiče mera za pripremu i rasterećenje subjekata, otpis duga je uslovljen uspešnom prodajom kapitala ili dokapitalizacijom, pri čemu nijedna od mera (otpis ili konverzija) nije primenljiva u slučaju prodaje imovine. Konačno, novi zakon je definisao obavezan rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala do 31. decembra 2015. godine.