Šta nam je donela digitalizacija u poslednjih dvadeset godina?

Pre dvadeset godina tek je prošla frka oko Y2K, većina korisnika interneta i dalje je na svetsku mrežu pristupala preko dial-up konekcije, a digitalni marketing je još uvek bio u povoju. Mnogi stručnjaci iz ove mlade oblasti tada su bili prilično uvereni kako će se stvari nadalje odvijati, ali koliko su stvari zaista uspeli tačno da predvide?

Krenimo redom. Istraživanje Univerziteta Berkeley iz 2000. godine govorilo je o “neverovatnoj količini informacija koja se generiše putem interneta, čiji ekvivalent iznosi oko 250 MB za svakog stanovnika planete ponaosob, na godišnjem nivou”. Zaključak te studije bio je da se čovečanstvo već tada davilo u moru informacija, te da smo blizu tačke pucanja, kako po pitanju skladišnog prostora, tako i kada je reč o ličnim kapacitetima za procesiranje novih podataka.

A danas? Prošle godine je procenjeno da se 1,7 MB informacija po čoveku kreira svake sekunde! To je uvećanje od 21 milion procenata postignuto za dve decenije. I nismo se udavili, nego nivo podataka i dalje raste, jer je čak 90 odsto svih informacija na internetu kreirano u samo preotekle dve godine. Do takve eksplozije doveo je cloud.

Mobilni telefoni su dobili mogućnost da se povežu na internet preko 3G mreže. Cena takvih modela kretala se između 300 i 700 dolara. Nije bilo online aplikacija, samo mogućnost razmene podataka ali i ostvarivanje prvih video poziva. Kompanija Amazon je u svojoj reklamnoj kampanji glasno poručivala da je “budućnost sada”, kada su se pojavile digitalne kamere, pristupačne svakome za nekoliko stotina dolara.

Kada premotamo do 2021. godine, više od 40 procenata online poručivanja odvija se preko pametnih telefona, a to redovno čini gotovo 80 odsto korisnika ovih naprava.

Ipak, možda najvažnija promena, odnosno pogrešno “predskazanje” dogodilo se u domenu zelenih tehnologija. Pre samo sedam godina, BusinessWire, analitička podružnica velikog investicionog fonda Bershire Hathaway pod rukovodstvom Vorena Bafeta (Warren Buffett), napravila je obimnu anketu američkih potrošača o tome da li bi radije prešli na usluge i proizvode koji su ekološki održivi i tek 15 odsto njih je odgovorilo potvrdno.

Statističari u Global Web Index kažu da je do masovnog osvešćivanja kada je reč o životnoj sredini došlo isključivo zbog naglog proboja društvenih mreža, i mogućnosti da se ljudi udružuju i razmenjuju mišljenja iz čitavog sveta.

Četiri od deset kupaca organskih prehrambenih proizvoda ili usluga koje su eko-friendly ciljano traže dodatne informacije o takvoj ponudi preko društvenih mreža, a kompanije koje se odlučuju za ekološki pristup u svom poslovanju imaju organski veću čitanost od konkurenata iz iste delatnosti koji nemaju istu strategiju.