TURIZAM I UGOSTITELJSTVO NA DODATNOM UDARU POČETKOM 2021. Zaključavanje Evrope direktno utiče i na srpsku privredu
AnalizaIntervjuIzdvajamoU fokusu
24.12.2020 08:51 Autor: Ljiljana Begović
Iako su sredinom 2020. prognoze u vezi sa privrednim oporavkom EU bile optimistične, sada su ekonomisti i pored pronalaska vakcine uzdržani i poprilično pesimistični kada je reč o ekonomskom rastu u prvoj polovini 2021. godine.
Za prvo tromesečje 2021. godine Istat, IFO i KOF prognoziraju skroman rast privrede Evrozone, za 0,7 odsto u odnosu na zadnja tri meseca 2020. U drugom tromesečju 2021. rast aktivnosti trebalo bi prema njihovim procenama da ubrza na tri odsto.
Pad aktivnosti u EU uticaće negativno i na domaću privredu.
„Trenutno zatvaranje ekonomija u EU imaće za posledicu manji priliv porudžbina sa tog tržišta, što će nesumnjivo uticati na slabljenje dinamike domaće industrijske proizvodnje i posebno na pad izvoznih aktivnosti“, kaže za Biznis.rs, mr. Saša Đogović autor publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji.
Lockdown u kome se nalaze glavni ekonomski partneri Srbije, usloviće i smanjenje uvoza, primarnih sirovina i repromaterijala, ali i usled manje domaće potrošnje tokom decembra nego što je to uobičajeno pred praznike, a kao posledica ograničenog pristupa tržnim centrima, i uvoz trajnih i netrajnih potrošnih dobara imaće negativnu dinamiku.
„To će se sve u jačoj dimenziji preliti na prvi mesec 2021. godine, jer će ostati više zaliha u skladištima i magacinima i proizvođača i trgovaca, a restriktivne mere u većem delu EU sigurno ostaju na snazi bar do polovine januara. Uz to, turizam će zatvaranjem država EU, te pogoršanjem prilika u Velikoj Britaniji i pojavom novog soja virusa, pretrpeti novi drastičan rez u broju noćenja stranih gostiju“, navodi Đogović.
Manji broj stranaca, ali i sasvim izvesno provođenje novogodišnjih praznika domaćeg stanovništva, velikim delom, kod kuće, dodatno će uticati i na pad maloprodajnog prometa i prometa u ugostiteljstvu.
„Svi podaci govore u prilog tome da će turizmu i ugostiteljstvu biti neophodne dodatne finansijske injekcije, ali one bi mogle da budu i indirektne preko otpisa određenih poreskih ili pak parafiskalnih nameta“, zaključuje Đogović.