U APRILU I MAJU VIDLJIVE POSLEDICE KORONA KRIZE NA SRPSKU EKONOMIJU Pad industrijske proizvodnje u aprilu 16,7 odsto

AnalizaU fokusuVesti

6.7.2020 18:07 Autor: Redakcija Biznis.rs

U APRILU I MAJU VIDLJIVE POSLEDICE KORONA KRIZE NA SRPSKU EKONOMIJU Pad industrijske proizvodnje u aprilu 16,7 odsto U APRILU I MAJU VIDLJIVE POSLEDICE KORONA KRIZE NA SRPSKU EKONOMIJU Pad industrijske proizvodnje u aprilu 16,7 odsto
U aprilu 2020. su se efekti pandemije Covid-19 na našu privredu ispoljili u punoj meri – osetnim tekućim i međugodišnjim padom industrijske proizvodnje, spoljnotrgovinske... U APRILU I MAJU VIDLJIVE POSLEDICE KORONA KRIZE NA SRPSKU EKONOMIJU Pad industrijske proizvodnje u aprilu 16,7 odsto

U aprilu 2020. su se efekti pandemije Covid-19 na našu privredu ispoljili u punoj meri – osetnim tekućim i međugodišnjim padom industrijske proizvodnje, spoljnotrgovinske razmene i unutrašnje potrošnje, zastojem saobraćaja, turizma i pojačanim zastojem ugostiteljskih usluga koji je i inače bio izazvan prekidom komunikacija među stanovništvom zbog virusa, ističe se u najnovijem broju ekonomskog biltena “Mesečne analize I trendovi” (MAT).

U maju je došlo do delimičnog oporavka privredne aktivnosti, pa je u tom mesecu smanjen međugodišnji pad industrijske proizvodnje i, u manjoj meri, spoljnotrgovinske razmene, navode autori MAT.

Takođe se naglašava da su rekordni tekući desezonirani padovi iz aprila zamenjeni uočljivim, ali manjim desezoniranim porastima, međugodišnji pad potrošnje iz aprila u maju je zamenjen nevelikim porastom, a veliki desezonirani pad iz aprila je skoro u celini nadoknađen porastom u maju. Oparavak u turizmu je bio simboličan, navodi se u biltenu.

Nakon međugodišnjeg pada za 16,7 odsto u aprilu, međugodišnji pad ukupne industrijske proizvodnje je usledio i u maju, ali je redukovan na 9,3 odsto. Kumulativni pad u periodu januar-maj iznosio je 2,6 odsto. Sektor koji je opredelio međugodišnji pad ukupne industrijske proizvodnje je proizvodnja prerađivačke industrije, koja je (posle pada u aprilu za 20 odsto) u maju takođe međugodišnje smanjena, ali upola manje – za 9,3 odsto.

Neto priliv stranih direktnih investicija u prva četiri meseca ove godine bio je milijardu i 55 miliona evra, što je za 8 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, navode u MAT.

Takođe je naglašeno da je u periodu januar – maj ostvaren deficit budžeta u iznosu od 236 milijardi dinara.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.