Uprava Varte ima plan za izlazak iz krize

Poznata kompanija za proizvodnju baterija već duže vreme je u krizi. Uprava je donela nekoliko loših odluka, ali sada se čini da je rešenje pronađeno.

Poslednjih meseci u kompaniji za proizvodnju baterija Varta gomilale su se loše vesti: bila je meta hakerskog napada, godišnji bilans je loš, a zacrtani ciljevi nisu ostvareni. Tradicionalna kompanija iz Elvangena u Nemačkoj tone sve dublje u krizu, uprkos tome što se baterije smatraju proizvodima budućnosti, piše Seebiz.

Dobra vest je da se čini da je borba za opstanak privremeno završena. Kompanija je saopštila da je postignut dogovor sa poveriocima i investitorima i sačinjen je plan restrukturiranja.

Planom su predviđena dva ključna koraka: otpis dela dugova i produženje rokova otplate kredita, što bi trebalo da smanji dug sa skoro pola milijarde evra na 200 miliona evra. Tada će osnovni kapital Varte biti sveden na nula evra.

Posledica ove mere je da sadašnji akcionari ostaju bez obeštećenja, a kompanija napušta berzu. Predstavnici akcionara su već najavili otpor.

Pored jedne kompanije bivšeg većinskog vlasnika Mihaela Tojnera (Michaela Tojnera), Varti se pridružuje i proizvođač sportskih automobila Porsche. Obe strane ulažu po 30 miliona evra. Dodatnih 60 miliona evra stiže od kreditora kao kredit. Ako sve bude po planu, ovaj poduhvat bi trebalo da obezbedi finansiranje kompanije do kraja 2027. godine.

Kompanija, čiji je naziv sastavljen od početnih slova reči „prodaja, punjenje i popravka prenosivih baterija“, osnovana je 1887. godine. Čak je i istraživač Fridtjof Nansen imao Varta baterije na svojoj polarnoj ekspediciji.

Danas Varta nema mnogo zajedničkog sa kompanijom koja je osnovana kao fabrika baterija u Hagenu. Razlog je kriza u koju je preduzeće zapalo već 90-ih godina, zbog čega je podeljeno, a delovi prodati.

Austrijanac Tojner se pridružio kompaniji 2007. godine, kupivši sektor mikrobaterija, a deset godina kasnije ga je izveo na berzu.

Činilo se da Tojner ima dobar smisao za posao: početak trgovanja na berzi smatran je uspehom. Razvoj je uglavnom diktirala sve veća potražnja za litijum-jonskim baterijama koje se pune, na primer za bežične slušalice i „pametne“ satove.

U 2019. Varta je, takođe, ponovo preuzela sektor poslovanja sa baterijama za domaćinstvo. U roku od nekoliko godina, kompanija je skoro učetvorostručila svoj prihod. Za proširenje proizvodnje uloženo je nekoliko miliona, uzimani su i novi krediti. U tom periodu počinje i proizvodnja baterijskih ćelija za električne automobile.

Već 2022. pojavili su se prvi problemi: Varta se očigledno previše oslanjala na jednog od svojih glavnih kupaca, Apple. Američka kompanija je tada ugrađivala baterije iz Elvangena u svoje bežične slušalice. Kada je Apple pronašao drugog dobavljača, posao je bio ugrožen. Tadašnji Vartin šef, Herbert Šajn (Herbert Schein), nije uspeo da ispuni ciljeve u pogledu prihoda i profita i ubrzo je podneo ostavku.

Nakon toga, globalna ekonomska kriza i visoka inflacija zadali su udarac tržištu potrošačke elektronike. Potražnja za malim baterijama je opala. Konkurencija sa Dalekog istoka i problemi u lancu snabdevanja dodatno su otežali situaciju Varti.

Pored toga, Vartina baterija za električna vozila ostala je proizvod u specifičnoj niši: namenjena je samo za hibridna vozila i može da skladišti samo malu količinu energije. Ova energija se generiše tokom vožnje, na primer kočenjem, i pokreće elektromotor koji služi kao podrška motoru sa unutrašnjim sagorevanjem.

Sada Porsche planira da preuzme većinski udeo u Vartinoj podružnici V4Drive Battery. Ovom automobilskom gigantu hitno su potrebne baterije za hibridni pogon modela 911 Carrera GTS.

Varta je nastavila da tone u krizu. Radnici su morali da rade na pola radnog vremena, a kasnije su stotine radnih mesta ukinute. Kao da to nije bilo dovoljno, u proleće je hakerski napad paralisao proizvodnju na nemačkim lokacijama.

Predstavnici radnika i akcionara za ovu krizu najviše krive menadžere. Čak je i Tojner, predsednik Nadzornog odbora kompanije, nedavno u intervjuu za list Frankfurter Allgemeine Zeitung bio samokritičan.

„Previsoko smo postavili letvicu. Pokrenuli smo razne projekte, mnogo investirali, proširili proizvodnju”, komentarisao je Tojner. On je rekao da je previše novca glupo uloženo, sve dok kompanija nije propala zbog loše procene rizika i preopterećenja.

„Gledajući unazad, moram da priznam da je Nadzorni odbor, na čelu sa mnom, trebalo mnogo ranije da insistira na izradi održivih analiza rizika“, priznao je on.

Varta želi da zadrži sve svoje lokacije u Nemačkoj. Prema rečima portparola kompanije, doći će do umerenog smanjenja broja radnih mesta u administraciji. Međutim, u proizvodnji su potrebni radnici. Šta to na kraju znači za ukupan broj zaposlenih – trenutno oko 4.000 ljudi – još nije poznato.

Dogovor mora biti dokumentovan u narednim nedeljama. Za to je potrebna saglasnost svih strana uključenih u proces, a nemački savezni antikartel institut mora dati zeleno svetlo. Očekuje se da će proći nekoliko meseci pre nego što plan bude finalizovan. Svi se nadaju da će proces biti završen do kraja godine.