Aflatoksin preti kukuruzu, ali nestašica neće biti

Visoke temperature ne pogoduju zasadima, a potencijalna suša mogla bi da stvori ogroman problem kukuruzu. Dugi periodi žege idealni su za razvoj gljive iz roda Aspergillusa koja je odgovorna za stvaranje aflatoksina. Reč je o kancerogenoj materiji koju je teško izbaciti iz lanca ishrane kada se jednom u njemu nađe. Inficirane žitarice koriste se za ishranu stoke, a proizvodi poput mesa, mleka i jaja potom završavaju na našim trpezama. Opasan nivo aflatoksina u hrani ugrožava zdravlje ljudi i životinja.

Gljiva koja generiše aflatoksin razvija se u pukotinama zrna koje nastaju usled velikih vrućina. Osim vremenskih prilika oštećenja nastaju i aktivnošću štetočina. Kada temperature od 30 i više stepeni traju duže od tri nedelje, stvaraju se idelani uslovi za razvoj gljive Aspergillus koja generiše aflatoksin.

„U nekoliko navrata smo imali problem sa aflatoksinom. On se najviše javlja kod kukuruza. Suština je da ga je bilo posle perioda suša i nepovoljnih klimatskih uslova. Tamo gde je bilo primene agrotehničkih mera kukuruz je veoma dobar. Kod ove žitarice postoji specifičnost da kada raste u sušnim uslovima on razvija centralni korenov sistem. Ukoliko raste u kišnim uslovima razvija takozvani adventivni koren. To su korenovi sa strane koji čine da centralni zakržlja, jer nema potrebe za njegovim razvojem. Događa se da biljka nastrada kada se posle kiše dogodi suša, jer je centralni koren nerazvijen“, navodi za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Zaliha ima dovoljno

Kukuruz je u dobroj kondiciji na oranicama gde su primenjene agrotehničke mere, pa se ne očekuje pojava aflatoksina. Razvoj otrovnih materija može se očekivati u sredinama gde je došlo do suše, a potom su stabljike oštećene gradom. Navodnjavanje je jedan od načina kojim ratari sprečavaju nepoželjan ishod.

„Reč je o veoma važnoj ratarskoj kulturi za nas, jer učestvuje u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje od 17 do 20 odsto. Njegov značaj se još više oseća od jeseni prošle godine, kada je značajno skočila cena. Ukoliko se dogodi problem sa aflatoksinom, doći će do pada dohotka od kukuruza. Prošle godine smo imali prinos od 8 miliona tona. Najviše smo zaradili na njemu imajući u vidu da je cena išla i do 27 dinara po kilogramu kod nas. Upozorenje je pre svega prema proizvođačima, institutima, veterinarskim i drugim fabrikama stočne hrane, koje moraju strogo da vode računa o rodu koji ulazi u proces prerade za proizvodnju stočne hrane. U slučaju većeg problema, nećemo ostati bez kukuruza, odnosno stočne hrane, jer je imamo na zalihama“, objašnjava Prostran.

Kako aflatoksin ugrožava ljudsko zdravlje?

Problem sa aflatoksinom koji je početkom prošle decenije otkriven u mleku žestoko je uzdrmao srpsku poljoprivredu. Stručnjaci kažu da postoji oko 20 vrsta toksične materije, a najopasniji je pod oznakom B1. Mogu izazvati alergijske reakcije, infekciju pluća i štetno deluju na jetru, gde mogu biti uzrok maligniteta. Najugroženija su deca.

Evropska unija je propisala da količina aflatoksina u mleku ne sme biti veća od 0,05 mikrograma po kilogramu. Kada je reč o mleku namenjenom bebama, nivo ove supstance ne sme prelaziti granicu od 0,025 mikrograma. Aflatoksin sa oznakom B1 koji se može naći u kukuruzu, orasima, pirinču ne sme prelaziti nivo od 0,012 mikrograma po kilogramu.

„Ove godine zasejano je skoro milion hektara kukuruza. Trebalo bi sprečiti mešanje ovogodišnjeg roda sa prošlogodišnjem, zbog čega bi eventualni problem sa aflatoksinom ugrozio zdrav rod. Fabrike stočne hrane moraju da kontrolišu svaki segment proizvodnog procesa, kako bi se sprečila eventualna šteta usled mešanja“, navodi Prostran.

Šta se može uraditi sa otrovnim kukuruzom?

Mešanje zaraženog i kvalitetnog kukuruza jedan je od najvećih rizika. Nekada je postojala praksa da se kukuruz sa povišenim nivoom aflatoksina meša sa onim koji nema štetnih materija, kako bi se ukupna koncentracija kancerogenih materija snizila do dozvoljene mere. Takav postupak je sada zabranjen.

„Ukoliko se analizama utvrdi prisustvo aflatoksina u koncentraciji koja nije dozvoljena, Institut za kukuruz ‘Zemun Polje’ savetuje da se takav plod koristi u hemijskoj industriji, odnosno za proizvodnju špiritusa. Mešanje kukuruza u kojem ima aflatoksina sa kukuruzom propisanog kvaliteta nije u skladu sa zakonom i opasno je po zdravlje ljudi. Žitarice kod kojih je otkriven povišeni nivo aflatoksina nisu za ishranu ljudi i životinja“, navodi za Biznis.rs fitopatolog sa Instituta za kukuruz Zemun Polje dr Slavica Stanković.