Agencije skupo naplaćuju pronalaženje hotelskih radnika

Sektor hotelijerstva i ugostiteljstva našao se širom sveta u do sada neviđenom problemu – gostiju ima, ali nedostaju zaposleni. Situacija u Srbiji je prilično slična posebno što radnici su iz ove struke zainteresovani za zemlje i destinacije gde se nude bolje zarade.

Konsultant u turizmu Branko Krasojević za Biznis.rs ocenjuje da je zbog problema sa radnom snagom ugrožena celokupna turistička privreda.

„Ljudi koji poznaju struku upozoravali su na nedostatak radne snage i pre 15-20 godina. Iz Srbije odlaze radnici u inostranstvo posebno u sezoni. Ljudi koji rade u ugostiteljstvu ne žele da uđu u stalni radni odnos da bi u sezoni mogli da povremeno rade na kruzerima i na primorju“, kaže Krasojević.

Hotelijeri se nose sa istim problemom jer nedostaju radnici na svim pozicijama, a posebno recepcioneri i pomoćno osoblje, bez obzira što su konkursi za zaposlenje stalno otvoreni.

„U međuvremenu su se pojavile preduzimljive firme koje obezbeđuju radnu snagu i posreduju prilikom zapošljavanja. Za te usluge naplaćuju izuzetno velike sume od 500 evra pa naviše po osobi, što plaća poslodavac. Pritom niko ne može da garantuje koliko će taj kadar koji se zaposli ostati na tom radnom mestu. To je polukvalifikovana i niže kvalifikovana radna snaga, dok se za više položaje uzimaju mnogo veće sume. Te agencije se sve više osnivaju i sve uspešnije rade. Njihovo interesovanje nije samo za posredovanjem u Srbiji već zapošljavaju širom Evrope i sveta gde su pozicije deficitarne. To su legalne firme koje su registrovane i time se bave. Možemo ulaziti u pitanje etike, ali ne i u pitanje zakonitosti jer sve rade po zakonu“, objašnjava Krasojević.

U hotelijerstvu u Srbiji u ovom trenutku sigurno nedostaje 20.000 zaposlenih. Nije problem samo što nemamo obučenu radnu snagu već je i Covid-19 doprineo da ljudi svoju budućnost potraže u drugim sektorima bez namere da se vraćaju u turizam gde nisu videli prihode i egzistenciju. Bez obučenog kadra ostale su čak i turističke agencije.

„Hotelski i ugostiteljski sektor u Evropi ističe da nedostaje preko milion radnika u struci i zato su bez obzira na administrativne procedure liberalizovali dolazak stranaca kako bi popunili deficitarne pozicije što je izuzetno privlačno za naše ljude. Oni po skraćenom postupku dobijaju radno mesto, smeštaj i boravak uz legalnu prijavu. Druga strana medalje je uvoz radne snage iz Vijetnama, Indije i ostalih zemalja u Srbiju od kojih su neki već našli posao u hotelskom sektoru“, upozorava Krasojević.

Problem koji se pojavio u avio-saobraćaju je kompleksan i ostaviće posledice po turizam. Uz značajnu promenu cenovne politike, javio se hroničan problem nedostatka radnika, od aerodromskog do kabinskog osoblja.

„Ranije je bilo potpuno nezamislivo da se redovne avio-linije otkazuju osim zbog više sile. Došlo je do pada kvaliteta usluge koji izaziva nezadovoljstvo kod putnika, posebno što su redukovani letovi u odnosu na prethodne godine“, zaključuje Krasojević.