Ambiciozni ciljevi za unapređenje izvoza usluga u region CEFTA

Cilj protokola 6 CEFTA sporazuma je da je da njegovim potpisnicama omogući konkurentnu poziciju na globalnom tržištu, kada je reč o trgovini uslugama, rečeno je na današnjoj radionici „Uslužni sektor i CEFTA: Šta predviđa CEFTA Dodatni protokol 6 o trgovini uslugama“.

Protokol 6 je usvojen 2019. godine, a stupio je na snagu 11. januara 2021. godine. Ovaj dokument je proširio princip slobodne trgovine unutar CEFTA i na uslužni sektor, dok se pre toga odnosio samo na robnu razmenu.

Kako je istakao Ivan Marković iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vlade Srbije, sektor usluga koje naša zemlja pruža na svetskom tržištu je izuzetno konkurentan i predstavlja osnov za dalji ekonomski razvoj.

„Naš sektor usluga je izuzetno konkurentan svetskom tržištu i u okviru CEFTA, te je liberalizacija trgovine usluga od izuzetnog značaja. Samo u 2020. godini, Srbija je od izvoza usluga zaradila 6,6 milijardi evra. U ovoj oblasti ima još dosta posla da se radi da bismo povećali izvoz usluga, i trudimo se da svi imamo značajne koristi od protokola 6 iz sporazuma CEFTA“, rekao je Marinković.

Marija Ašković Matić iz Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana 6 koji uključuje privredne komore šest zemalja u regionu istakla je da ova unija komora ima za cilj da reši probleme sa kojima se firme suočavaju prilikom pristupa svetskom tržištu.

„Naš posao je da detektujemo probleme privrednika kada plasiraju proizvode ili uslge na tržištiu i da ih, u saradnji sa institucijama i organizacijama, rešimo. U tom cilju, CEFTA je naš blizak saradnik. Drugi deo našeg posla se zasniva na formiranju usluga kojima pomažemo firmama da plasiraju usluge i robu na tržišta“, zaključila je Ašković Matić.

Stručnjak za trgovinu uslugama Zdravko Ilić rekao je da je jedna od ideja da se region, između ostalog, pripremi za članstvo u Evropskoj uniji.

„Suština je da regionalno tržište ne bude posebno tržište, već da bude bazirano na modelu evropskog jedinstvenog tržišta koje ukjučuje određene mere – to omogućava lakše funkcionisanje unutar regiona, obezbeđuje i pripremu za primenu standarda unutar EU i primenu konkurencije u EU. Dakle, ideja je da kada postanemo članica EU ne doživimo neki značajan preokret, već da bude ustlajena praksa. Nivo konkurencije je, naravno, višestruko manji u odnosu na jedinstveno evropsko tržište koje ima 450 miliona stanovnika. Unapređene protokola 6 znači da se radi na tome da u roku od tri godine pogledamo kako se protokol sprovodi i šta bi se moglo dodatno unaprediti, kako bi se uključilo što više sektora„, rekao je Ilić, navodeći nekoliko ključnih oblasti.

„Plan je uklanjanje obavezna registracija i licenciranje firmi koje privremeno pružaju usluge na drugim tržištima. Druga oblast je turizam, koji je jedan od ključnih sektora. Verovatno će rešenja u turizmu moći da se prenose na druge sektore gde ne postoji visok stepen regulacije“, naveo je Ilić, ističući poseban značaj liberalizacije finansijskih usluga.

„Finansijske usluge su liberalizovane na niskom nivou, zbog čega je ova oblast izuzetno bitna – integracija tržišta u EU se bazira na jakim pravilima. Zbog značaja koje one imaju za ekonomiju, moramo raditi na njima. Neophodno je da se osnaži tržište kapitala, kao i mogućnost firmama da dođu do njega. Inovativni kapital je nerazvijen u tržištu, a jedan od načina da se on razvije jeste funkcionisanje bez puno barijera sa jednog na drugo tržište. Upravo ovde će se praviti modeli na koji način to može da se postigne“, objasnio je Ilić.

Pored toga, fokus je i na poštanske usluge koje su, kako je dodao, direktno vezane za elektronsku trgovinu – cene paketa koji putuju na druga tržišta su velike zbog velikog broja barijera što bi, prema njegovim rečima, trebalo učiniti fleksibilnijim.

Pored toga, profesionalne kvalifikacije tiču se odobrenja fizičkim licima da obavljaju uslugu na osnovu njihovog obrazovanja, gde je prioritet priznanje stečenog obrazovanja na drugim tržištima.

Kada je reč o slobodnom kretanju ljudi, akcenat je na radnim dozvolama i problema koji se tiču u prenošenju socijalnog prava radnika.

„Protokol definiše i obaveza ukljanjanja radnih dozvola bi se odnosila na kategoriju fizičkih lica. Dakle, da ljudi ne moraju da imaju radnu dozvolu. To ne značu uklanjanje uslova za rad na tom tržištu, ali vam ne treba da ulazite u proceduru pre početka rada, već je ideja da imate pravo na rad“, objasnio je on, dodajući da su boravišne dozvole posebna kategorija, ali je bitno da ukoliko neko ima boravišnu dozvolu, može imati i pravo na rad na nekom tržištu.