Anketa „1.000 preduzeća“: Srpska privreda beleži rast tokom korone, potrebna je veća transparentnost institucija

Na predstavljanju rezultata desetog USAID-ovog istraživanja „Anketa 1.000 preduzeća“ o stavovima privrede o poslovnom okruženju u Srbiji direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević istakla je da je vidljiv oporavak privrede od prošlogodišnjeg udara izazvanog pandemijom, ali da i dalje postoji prostor za napredak, podizanje digitalnog imuniteta, jačanje dijaloga i smanjenje regulatornih opterećenja koja bi trebalo da rezultiraju dodatnim rastom.

“Većina privrede je zadržala broj zaposlenih kao pre izbijanja krize. Oko 30 odsto privrednika prijavilo je pad u profitu i tražnji, što je bolji rezulat u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine je 22 odsto privrednika izjavilo da im je pad prihoda veći od 22 odsto, a ove godine je procenat prepolovljen”, istakla je Stanojević povodom istraživanja koje je, od 1.022 obuhvatilo 95 mikro i malih, tri odsto srednjih i dva odsto velikih kompanija.

Kada je reč o prihodu, mikro, mala i srednja preduzeća prijavila su veći pad. I dalje veliki broj ispitanika ističe da pandemija najviše ugrožava planove za dalje poslovanje. Takođe, Stanojević je istakla da je likvidnost u pogledu izmirenja potreba i naplate potraživanja dosta ugrožena. Govoreći o strukturi zaposlenih u firmama, ona je istakla da je još uvek više muškaraca na rukovodećim pozicijama, ali da se trendovi menjaju u korist žena. 

“Kao i prethodnih godina, uzorak je ogledalo srpske privrede. I dalje polovina firmi ima svega jednog menadžera, te su poslovne odluke u više od polovine kompanija u rukama jednog čoveka. Inače, porastao je udeo žena menadžera, ali upravljačke pozicije u velikim korporacijama su i dalje pretežno muški posao”, objasnila je.

Kada je reč o spoljnoj trgovini, povećan je izvoz u zemlje bivše Jugoslavije, dok je smanjen u Rusiju, na primer, što se objašnjava pandemijom i većim učešćem na bližim tržištima. Što se transparentnosti institucija tiče, privrednici smatraju da ona nije poboljšana još od 2013. godine, već da je u vremenu krize potrebna veća dostupnost informacijama. 

“Optimizam za 2022. godinu veći je u odnosu na prethodnu godinu”, zaključila je Stanojević.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Tatjana Matić istakla je da je, uprkos problemima koje je sa sobom donela, pandemija omogućila Srbiji da razvija elektronsku trgovinu. 

“Naši podaci govore da smo samo u prvih šest meseci 2021. godine zabeležili rast online transakcija u odnosu na 2020. godinu za 91 odsto, a vrednost tih transakcija je porasla za čak 99 odsto, što su neverovatne brojke”, istakla je Matić, koja je dodala da je od izuzetne važnosti raditi na edukaciji i razvoju infrastrukture kako bi elektronska trgovina počela da ostvaruje još bolje rezultate. 

„Jako je važno unapređivanje veština koje će omogućiti da se u punom kapacitetu koriste prednosti elektronske trgovine kako za preduzeća, tako i za stanovnike. Jedna od važnih stvari jeste izgradnja telekomunikacionih infrastruktura koja će pokrivati mrežom čitavu Srbiju. Zato je Ministarstvo posvećeno razvoju projekata poput širokopojasne mreže u ruralnim područjima, koja je neophodna za mala i srednja preduzeća”, zaključila je Matić.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da su Srbija i USAID radili na unapređivanju komunikacije između privrede i države, povećanju konkurentnosti, kontroli, kao i na internacionalizaciji manjih kompanija. Čadež je podvukao i da je veoma značajno što pandemija nije zaustavila investitore, kao i to da je država na dobar način odgovorila zahtevima kompanija.

“Zadovoljni smo zato što smo udarni deo krize prošli bolje od razvijenijih zemalja. Izvoz tokom 2021. godine je porastao preko 29 odsto, što govori da su kompanije bile sposobne da proizvode i izvoze na svetsko tržište”, rekao je Čadež.

On je dodao da je za investicije presudno preispitivanje instrumenata obezbeđenja od strane banaka, pogotovo za mala i srednja preduzeća. U tom smislu, naveo je, moramo da razmišljamo i o dobrim garantnim šemama. Takođe, neophodni su poreski krediti, smanjenje poreza i doprinosa na dobit, kao i ostalih davanja kompanija, ali i pomoć malim i srednjim preduzećima da plasiraju svoje proizvode na svetska tržišta.

“Na nama je da pomognemo malim i srednjim preduzećima da uđu u ovakve izvozne poslove. Posebno sam zadovoljan što Privredna komora Srbije ima mogućnost da u Dubaiju ima biznis hab i pozivam manje kompanije da krenu tamo sa nama kako bismo im organizovali sastanke sa stranim kompanijama i mogućnost da izađu na novo tržište”, rekao je Čadež, dodajući da je važno da se radi na inicijativi “Otvoreni Balkan” koja predstavlja mogućnost za one koji nemaju kapacitet za veća tržišta.

Odlazeći ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Entoni Godfri (Anthony Godfrey) istakao je da je Amerika ponosna na srpsku privredu, koja je uspela da funkcioniše tokom pandemijske krize.

“Bilo je teško malim preduzećima, ali su ona ipak pokretač privrednog rasta. Ipak, i u neizvesnim situacijama postoji prilika za napredak i rast, što pokazuje da je ekonomija fleksibilnija. Mala i sredna preduzeća su bitnija nego pre. Međutim, moram da naglasim da privrednici očekuju više transparentnosti državnih organa, a ja sam uveren da država radi na tome”, istakao je Godfri, dodajući da je jedan od izazova kompleksna regulativa koja sprečava mala i srednja preduzeća da ispune sve potencijale.