Zakon o utvrđivanju porekla imovine obavezuje na dostavljanje informacija

Zahtevi Poreske uprave protivni odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

AnalizaPoreziPreduzetnikU fokusu

20.10.2021 13:50 Autor: Ljiljana Begović 0

Zahtevi Poreske uprave protivni odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti Zahtevi Poreske uprave protivni odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Agencije koje su u 2019. godini imale promet veći od 200 miliona evra, dobile su zahtev od Poreske uprave da u roku od sedam... Zahtevi Poreske uprave protivni odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Agencije koje su u 2019. godini imale promet veći od 200 miliona evra, dobile su zahtev od Poreske uprave da u roku od sedam dana dostave podatke o fizičkim licima koja su od 1. januara 2018. godine do 31. decembra 2020. godine izvršila uplate aranžmana veće od 5.000 evra, bez obzira na broj korisnika u tim paketima.

Prema rečima Aleksandra Seničića, neke agencije su već poslale tražene informacije Poreskoj upravi, jer su imale zakonski rok od sedam dana da dostave zahtevane podatke, da ne bi plaćale kazne.

“Da li su svi dostavili podatke korisnika usluga turističkih agencija koje je tražila Poreska uprava, ne znam. Ali ćemo od poverenika za javne informacije i zaštitu podataka o ličnosti tražiti napismeno da li je Zakon prekršen ili ne, da bismo to mogli da prosledimo svim agencijama u slučaju da se ponovo dogodi ista situacija. Da bismo mogli da se pozovemo na zvaničan stav nadležne institucije, jer nije u redu da mi sami tumačimo Zakon”, objašnjava Seničić.

Poverenik za javne informacije i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović za Biznis.rs kaže da Poreska uprava, preciznije Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza pri Centrali Poreske uprave, postupa u skladu sa ovlašćenjem koje je propisano u Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Po toj regulativi, dodaje naš sagovornik, jedinica Poreske uprave nadležna za utvrđivanje imovine i posebnog poreza, što je navedeni sektor, ima pravo uvida i pribavljanja podataka iz svih vrsta evidencija i podataka koje vode odnosno poseduju nadležni organi i druga lica o nepokretnim i nepokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima, štednim ulozima i računima kod poslovnih banaka, kao i drugih evidencija i podataka iz kojih se može utvrditi imovina fizičkog lica, kao i iz poslovnih knjiga i dokumentacije privrednih društava i drugih lica, radi utvrđivanja imovine fizičkog lica.

Pored toga, zakon propisuje i da su svi državni organi i organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, imaoci javnih ovlašćenja, fizička i pravna lica dužni da na zahtev Poreske uprave dostave podatke kojima raspolažu u roku koji je određen.

Sastanak i rad na laptopu
Foto: Unsplash.com

“Saglasno navedenom, praktično svako kome se obrati navedeni sektor je u obavezi da postupi po zahtevu tog sektora, pa time i turističke agencije”, naglašava Marinović.

Međutim, on dodaje da se, posmatrano iz ugla Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a u duhu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, može zaključiti da su navedena ovlašćenja jedinice Poreske uprave i navedene obaveze svih kojima se ta jedinica obrati zahtevom vezana isključivo za postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza koji se vodi u odnosu na konkretno, tačno određeno, fizičko lice, a ne i na neodređen broj ili grupu lica po bilo kom kriterijumu.

“Traženje podataka koje se ne odnosi na pojedinačno fizičko lice je protivno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i načelima koja propisuje taj zakon i predstavlja prekomernu obradu podataka”, ističe Marinović.

Zastupnik Udruženja turističkih agencija i radnika Srbije (TAS), Dragan Subotić kaže da se turističke agencije sada nalaze između dve vatre, ako udovolje zahtevu Poreske uprave prekršiće druge zakone.

„Pitanje za Poresku jeste da li će istovetno u tom slučaju nadoknaditi štetu i preuzeti odgovornost kao što je to uradila i u vremenu iza nas u pogledu „grešaka“ u šiframa zaposlenih koji su izostavljeni iz državne pomoći? Dakle, neće. Kao što je i sam Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodin Milan Marinović izjavio, Poreska uprava je postupila „neobično“ i u svakom slučaju se nije rukovodila odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Što se tiče odredaba Zakona o poreklu imovine, i tu ima nedoumica da li je bukvalno protumačen ili su konsultovani pravni stručnjaci da ga rastumače pre nego što će zahtev PU agencijama biti upućen. Kako vidimo, struka opet nije konsultovana“, objašnjava Subotić.

On dodaje da se TAS obratio za pravnu pomoć Zaštitniku privrednika i preduzetnika Srbije i da su dobili uveravanje da će se iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi se sve navodne „greške“ PU prosledile sudu.

„Pritisak na malu privredu je konstantan. Jedino tako možemo protumačiti i ovaj „nonsens““, zaključuje Dragan Subotić ispred udruženja TAS.

Podsetimo, turističkim agencijama traženo je da za klijente koji su uplatili aranžmane iznosa od 5.000 evra, Poreskoj upravi proslede matične brojeve, ime i prezime korisnika, ukupnu cenu paketa, dinarsku protivvrednost, datum uplate i kao i broj lica koja su ga koristila.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...