Arapski investitori zainteresovani za srpska lečilišta
BiznisInvesticijeSrbijaTurizamVesti
12.11.2021 08:38 Autor: Redakcija Biznis.rs
Investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata izrazili su veliko interesovanje i za njih je vrlo atraktivan potencijal prirodnih lečilišta Srbije koja postaju sve popularnija u svetu, izjavila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. A tokom prve investicione konferencije održane u Paviljonu Srbija, u okviru Svetske izložbe Expo 2020 Dubai, ovim investitorima je, dodaje, predstavljeno 29 banja i 19 klimatskih mesta.
“Dalji razvoj naših banja i njihova modernizacija u savremene spa i velnes centre doprineće ostvarivanju potreba i potencijala lokalnog stanovništva, snažnom podsticaju sektoru turizma i ugostiteljstva, kao i ukupnoj ekonomiji Srbije. Verujem da ćemo, zahvaljujući domaćim ili stranim investitorima, u godinama koje dolaze moći da se pohvalimo prirodnim lečilištima sa najvišim svetskim standardom usluge”, rekla je Matić, a prenosi Politika.
Poznato je da su banje u Srbiji veliki potencijal domaćeg turizma, jer naša zemlja obiluje izvorima mineralne, tople i hladne vode. Imamo oko 1.000 izvorišta i na njima 50 banja od kojih je većina smeštena u potpuno prirodnom okruženju. Međutim, šta je to što bi investitore iz UAE moglo da interesuje i o kojim ulaganjima je reč, za sada se samo razgovara.
Razlozi što se ne ulaže više u pojedine banje jeste to što je privatizacija izostala u velikom delu, ali i nedefinisana vlasnička transformacija. Sa druge strane postavlja se pitanje koliko je prihvatljivo da strani investitori budu u posedu izvora i voda, jer je reč o prirodnim resursima.
Iz najposećenije Vrnjačke Banje navode da su zdrav kapital i novi gosti uvek dobro došli.
“Bilo bi dobro da se te investicije realizuju, jer bismo mogli da očekujemo i platežne goste koji nam nedostaju. Ako bi investitori iz UAE bili zainteresovani za Vrnjačku Banju postoji dosta razvojnih projekata koji bi mogli da se realizuju, na Goču, ali i u samoj banji”, rekao je predsednik Turističke organizacije Vrnjačke Banje Ivan Trifunović.
Upitan da li je bolje da u srpski banjski turizam ulažu domaće kompanije, on odgovara da jeste, ali da domaćih investitora nema, a država ne može da obezbedi toliko novca koliko je potrebno da se razvija ovaj deo srpskog turizma. I ostali sagovornici Politike iz sektora turizma napominju da je među domaćim kompanijama sve manje zainteresovanih ulagača.
“Bilo bi najbolje da se ulaže u one banje koje slabo rade i koje se nalaze u nerazvijenim delovima Srbije. Međutim, teško je poverovati da bi investitori iz UAE prihvatili takve ponude, budući da je reč o probirljivim kupcima koji na sličan način ulažu novac u najvećim evropskim banjskim centrima. To podrazumeva pre svega odlične saobraćajne veze i mogućnost brzog transfera od aerodroma do hotela”, navode oni i dodaju da je teško naći ovakav potencijal u srcu Evrope.
Srbija je atraktivna po broju izvora i odličnim resursima, ali ima dosta banja koje su na atraktivnim lokacijama, ali ne rade. Bilo bi dobro da se neko za njih zainteresuje i da imamo grinfild investicije, ali je teško poverovati da će tako izgledati ulaganja stranih investitora.
Pročitajte još:
“Siguran sam da bi Arape više interesovao Zlatibor ili neki drugi turistički centar”, rekao je Trifunović.
I u Udruženju banja Srbije smatraju da bi trebalo privatizovati zdravstvene ustanove u banjama, kao i specijalne bolnice koje imaju probleme u poslovanju, dok one koje dobro rade ne bi trebalo dirati.
“Većina uspešno posluje, zato smatramo da bi trebalo razmišljati o investicijama u nerazvijene delove Srbije. Ukoliko moraju da se privatizuju, država bi trebalo da zadrži vlasništvo u 51 odsto kapitala u banjama”, istakao je generalni sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković.
Prema njegovim rečima, najbolje bi bilo da stranci ulažu u prateće sadržaje kao što su velnes i spa, kao i da je vrlo važno zadržati medicinske usluge u svim banjama. U bolje banje bi trebalo investirati dok bi bilo poželjno da prodamo one koje se bore da opstanu, a takvih je oko 20 odsto, navodi on.
Kako kažu u ovom udruženju, zdravstveni turizam može da bude strateški proizvod Srbije, ali samo ukoliko ga država prepozna i postavi na mesto koje zaslužuje.