Argentinska vlada ostavila pandemiju na teret bogatašima

Namera levičarske vlade Argentine da pomoću dodatnog oporezivanja prosperitetnog poljoprivrednog sektora i bogatih pojedinaca pokuša da izađe iz teške ekonomske krize možda ne bi bila oštro osporavana od tržišnih ekonomista da vlada istovremeno ne nastavlja da izbegava mere štednje. Britanski mediji komentarišu da je Buenos Aires posegao za metodom “Robin Hud“.

Vlada “guši biznis“, ocenjuju ekonomisti dok su farmeri takođe nezadovoljni, jer je argentinski predsednik Alberto Fernandez upozorio stočare da neće dozvoliti eventualni rast cena govedine. “Industrija će biti pokretač obnove zemlje“, rekao je nedavno Fernandez, prenosi Wall Street Journal.  

Argentinski ratari žale što im nije pružena prilika da iskoriste “istorijsku blagodat“ zbog rasta cena žitarica na njihov najviši nivo u poslednjih nekoliko godina. Oni upozoravaju da će nove poreske mere vlade dovesti do smanjenja proizvodnje i investicija.

Nakon tri godine duboke recesije argentinska ekonomija je u najgorem stanju od dužničke krize i bankrota 2001. godine. S druge strane podaci ukazuju da je recesija podstaknuta pandemijom pogoršala nejednakost. Prema Oxfamu, stopa siromaštva je porasla, posebno među mlađima, niže kvalifikovanim radnicima i ženama, dok bogati istovremeno uživaju u rastućim berzama i gomilaju bogatstvo.

Pandemija je pogoršala situaciju, pa je BDP Argentine opao prošle godine za 11,8 odsto, dok je istovremeno argentinski pezos strmoglavo padao, jer su građani po navici grozničavo kupovali američke dolare. Jedan dolar premašio je vrednost 90 pezosa. Buenos Aires sada očekuje pomoć Međunarodnog monetarnog fonda, ali najpre bi morao da uvede smanjenje troškova.

Stopa siromaštva porasla je sa 35,4 odsto u prvoj polovini 2019. godine na 40,9 odsto u istom periodu 2020. U nekoliko poslednjih meseci Argentinu su napustili ili su značajno smanjili obim poslovanja u zemlju kompanije Walmart, Latam Airlines, Uber Eats, Norvegian Airlines i Nike, navodi Washington Post.

Vlada je uspela da izbegne širi porast siromaštva tokom pandemije zahvaljujući socijalnim programima i novčanoj pomoći koju je distribuirala građanima. Zvaničnici navode da je porez na bogatstvo potreban da bi se nadoknadila ta povećana potrošnja.

Prema planu vlade približno 12.000 pojedinaca biće jednokratno oprezovani za sumu 3,5 milijardi dolara. U obrazloženju odluke zakonodavci su istakli da je reč o 0,02 stanovništva i da je to “mali doprinos“ koji vlada traži od najbogatijih Argentinaca.

Međutim, najbogatiji Argentinci su poznati po veštom skrivanju svog bogatstva pred poreznicima. Oni ulažu novac u raskošne stanove u Majamiju ili u kuće na plažama Urugvaja, imovinu koja se nije zavedena u domaćim poreskim knjigama. Poljoprivrednici su lakša meta.

Argentinski zemljoposednici i vlasnici agrobiznisa gledaju na porez kao novu bitku u klasnom ratu populističke stranke “Peronista“ predsednika Fernandeza i bogatih seoskih poljoprivrednika koji su svojevremeno podstakli ekonomski uspon Argentine i učinili je jednom od najbogatijih zemalja sveta.