Arsić: Inflacija u Srbiji u ovoj godini mogla bi da dostigne 12 odsto
NovacPoreziPoslovanjeSrbijaVesti
23.6.2022 14:31 Autor: Redakcija Biznis.rs 13
Inflacija će u Srbiji biti veća i dugotrajnija nego što se do sada predviđalo, a u ovoj godini bi mogla da dostigne 12 odsto, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavni urednik publikacije „Kvartalni monitor“ Milojko Arsić.
„Očekujem da se rast inflacije produži i na drugu polovinu ove godine. Mislim da bi mogla de se očekuje inflacija od 12 odsto u Srbiji u ovoj godini. Postoji i velika neizvesnost šta će se dogoditi sa tržištem hrane i energenata, metala, ali je izvesno da je za smirivanje inflacije potrebno da se preduzmu restriktivne mere monetarne i fiskalne politike, što znači da se povećaju kamatne stope, da se povlači novac, odnosno da se smanjuje količina novca i fiskalni deficit„, kazao je Arsić novinarima na predstavljanju novog broja „Kvartalnog monitora“ koji izdaju Ekonomski fakultet i FREN, piše agencija Beta.
Prema njegovim rečima, visina inflacije će zavisiti i od toga šta će se uraditi sa cenama energenata, koje su u Srbiji u prethodnom periodu porasle znatno manje nego u EU, a nije sigurno kada i za koliko će biti povećanje. Naveo je da bi, ukoliko bi se cene gasa podigle na nivo cena koje se plaćaju pri uvozu i ukoliko bi se cena struje uskladila sa troškovima, Srbija imala dodatno povećanje inflacije.
On je napomenuo da najavljeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru nije primereno aktuelnoj fiskalnoj poziciji Srbije, niti kretanjima u oblasti inflacije, zbog čega bi trebalo odustati od tog predloga.
„Deficit Srbije nije mali jer postoji čitav niz faktora koji mogu da utiču na njegovo povećanje u narednom periodu, poput rasta kamatnih stopa, troškova za saniranje problema u energetici, rasta BDP-a, koji će biti verovatno sporiji ove, a možda i sledeće godine, što sve utiče na povećanje fiskalnog deficita“, rekao je profesor Arsić.
Iako predlog još nije usvojen, a najavljene su i konsultacije Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom u vezi sa tim, Arsić je ukazao da u trenutnim okolnostima nije dobro da se dodatno povećavaju rashodi za plate i penzije.
„Mislim da bi bilo dobro da se za sada odustane od tog predloga i primeni švajcarska formula, da što više pokuša da se obori inflacija, a eventualno da se, ukoliko bude bilo prostora, da jednokratna pomoć penzionerima“, naveo je Arsić.
On je objasnio da bi, imajući u vidu sadašnji rast plata i inflaciju, moglo da se očekuje da primenom švajcarske formule penzije u narednoj godini porastu za oko 12 odsto.
Pročitajte još:
„Bilo bi mnogo bolje da se u ovakvim okolnostima primeni švajcarska formula i da se onda potrudimo da u narednoj godini rast inflacije bude manji“, rekao je Arsić.
Kako je naveo, na taj način bi moglo i da se obezbedi određeno realno poboljšanje standarda građana.
„Ovako, sa stanovišta suzbijanja inflacije, i sama najava rasta plata i penzija povećava inflaciona očekivanja, jer većina privrednika to doživljava kao signal da će inflacija biti relativno visoka u narednoj godini i onda u svojim poslovnim odlukama planiraju povećanje cena koje će, ako se dogodi, značiti uvećanje agregatne tražnje, a istovremeno će to podstaći zahteve drugih da se povećaju njihova primanja“, rekao je profesor Arsić.
Najveći kvartalni deficit u poslednjih 10 godina
U biltenu „Kvartalni monitor“ istaknuto je da su pogoršani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, kao i odnosi razmene, a smanjene su strane direktne investicije i devizne rezerve, dok je zaduživanje povećano. Istaknuto je i da je tekući deficit u prvom kvartalu „snažno povećan i dostigao je 1,3 milijarde evra, odnosno 10,2 odsto BDP-a, što predstavlja najveći deficit u jednom kvartalu u poslednjih 10 godina“.
Objašnjeno je da je na povećanje tekućeg deficita najviše uticao rast robnog deficita koji je u prva četiri meseca povećan za 1,8 milijardi evra. Povećanju robnog deficita najviše je doprineo deficit u trgovini energentima koji je povećan za 1,3 milijarde, kako zbog rasta cena energanata tako zbog povećanog uvoza struje i gasa.
Određeni uticaj na rast robnog deficita imalo je i neodmereno ograničavanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.
MIŠKOVIĆ
23.6.2022 #1 AuthorVeč sada je duplo veča
kaćica
23.6.2022 #2 AuthorPrezivecemo i to…
GOCA BG
23.6.2022 #3 AuthorIh,kad je bila 12 posto…
TINA
23.6.2022 #4 AuthorStice se utisak da je inflacija malo veca
BRANA19
24.6.2022 #5 AuthorJos veca ce i biti…
SNEZANA
24.6.2022 #6 AuthorDo kraja godine je sve moguce
MAJA
25.6.2022 #7 AuthorDo kraja godine ce biti belaja
GINKO
24.6.2022 #8 AuthorTo nas oni samo tese, do sada je u mnogo cemu 50odsto,dal oni misle da ako narod cuti i trpi da je toliko glup i lud? 🤔🤔🙈
NATI29
24.6.2022 #9 AuthorSamo da ostane tako
GINKO
24.6.2022 #10 AuthorPovećanje plata neosetno, a inflacija sada vec itekako osetna, a tek kako ce biti ne zelim sada ni da pomislim…. Biće 80odsto
GINKO
24.6.2022 #11 AuthorAko ne i 100posto
MAJA
24.6.2022 #12 AuthorTo su pitanja za Narodnu banku
MarijaS
29.6.2022 #13 AuthorSamo da se ostane tako da ne bude jos gore