Automobili u Sloveniji moraće da budu jezički prilagođeni, šta očekuje vozače u Srbiji?

Automobili u Sloveniji uskoro će morati da budu jezički prilagođeni. To znači da će korisnička uputstva u elektronskim uređajima morati da budu prilagođena za samo tržište, odnosno na slovenačkom jeziku. Iako pojedini proizvođači kao što su Volkswagen, Renault, Škoda, Dacia i Nissan već imaju prilagođene sisteme, ostali uvoznici imaju rok od šest meseci da svoje sisteme prilagode u skladu sa propisom.

Ovu odluku donelo je Ministarstvo kulture Slovenije, pozivajući se na Zakon o upotrebi slovenačkog jezika, navodeći da automobili čiji uređaji imaju komande na stranom jeziku mogu starije vozače koji ne znaju jezik da dovedu u problem u samom saobraćaju.

Kada je reč o Srbiji, postavlja se pitanje koji zakon uređuje ovu oblast, ali je jedno sigurno, slažu se naši sagovornici – uvođenje ovakvog sistema u funkciji je zaštite potrošača, u ovom slučaju vozača i putnika.

“Bezbedno upravljanje vozilom podrazumeva da vozač minimalno skreće pažnju sa saobraćaja na bilo šta, pa i na multimedijalni uređaj. Generalno, nijedno skretanje pažnje nije poželjno, ali ako već moramo to da učinimo kako bismo uradili nešto zaista važno na ekranu, onda treba da provedemo minimalno vreme radeći to. Dakle, i te kako je potrebno da elektronski uređaji budu na srpskom jeziku kako bi bili razumljivi i da vozač ne bi bio u dilemi šta treba da uradi gubeći vreme prevodeći i razmišljajući šta je to što piše na nekom stranom jeziku. Iz ugla bezbednosti apsolutno je neophodno da sve bude na srpskom jeziku”, kaže za Biznis.rs direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

Slična situacija, objašnjava on, dešavala se i kada je usvojen novi standard za prvu pomoć u vozilima 2011. godine i kada je praktično promovisana obaveza da vozači nabave nove komplete za prvu pomoć.

“Tada se često postavljalo pitanje zašto neko ko je uvezao automobil iz inostranstva, i zajedno sa njim i prvu pomoć iz Nemačke ili Švajcarske, mora da je zameni domaćom, iako je ona definitivno bolje opremljena. Onda smo imali slučaj saobraćajne nezgode, gde je čovek bio u prilici da pomogne povređenima, ali je imao problem kada je otvorio komplet nemačke prve pomoći jer nije znao šta je šta. I u ovom slučaju upravo je o tome reč”, zaključuje naš sagovornik.

Da li su i uvoznici u Srbiji dužni da se prilagode domaćem tržištu?

Ukoliko je ovo pitanje Zakona o zaštiti potrošača, prema odredbi člana 47 prateće dokumentacije uz robu, ovo je uveliko moralo da se primenjuje i u slučaju upravljačkih sistema automobila, kaže za naš portal pravni zastupnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović.

“Prodavac je dužan da potrošaču preda uputstvo za upotrebu i montažu, odnosno druge informacije kojima se potrošač upoznaje sa svojstvima tehničke robe, kada je to bitno, a s obzirom na njenu prirodu, svojstva i namenu u skladu sa posebnim propisima, na srpskom jeziku na jasan i razumljiv način”, navodi se u pomenutoj odredbi.

Ova odredba u našem zakonu postoji već deset godina i ona se u nepromenjenom obliku nalazi i u novom zakonu koji je usvojen i čija primena počinje za tri meseca, kaže naš sagovornik i dodaje da bi u svakom slučaju, korisnička uputstva u elektronskim uređajima automobila morala da budu prilagođena srpskom jeziku, odnosno tržištu.

“Ako logički tumačimo zakon to znači da je neki generalni uvoznik ili distributer određenog brenda automobila, ukoliko legalno prodaje automobile na srpskom tržištu, daje komercijalnu garanciju na pet godina, dok zakonska važi dve, u obavezi da pruži uputstvo na srpskom jeziku za upotrebu u elektronskom obliku koje se nalazi u upravljačkom sistemu”, precizirao je Alfirović.

On smatra da ukoliko je to pitanje u Sloveniji pokrenuto tek sada, da je reč o usklađivanju sa evropskim direktivama jer je Slovenija članica EU i u obavezi je da implementira svaku novi direktivu u svoje zakonodavstvo.

Kada je reč o primeni Zakona o zaštiti potrošača u Srbiji, pravni savetnik NOPS ocenjuje da se on većim delom u praksi ne primenjuje i, kako kaže, „kao u većini zakona njegova primena je selektivna“.

“Nešto poštujemo, nešto ne poštujemo. To zavisi od nečijih interesa, lobija… Da li je iko ikada pokrenuo to pitanje, tužio nekog uvoznika i da li je ikada neko kažnjen zato što ne poštuje član 47 ovog zakona – ne znamo. Da li imamo stav sudske prakse – nemamo. Imamo li zvanično mišljenje ministarstva i tumačenje zakona vezano za ovo pitanje – nemamo. To je ono što je suština”, ističe Alfirović i dodaje da je u članu 160 pomenutog zakona za ovaj prekršaj predviđena kazna od 300.000 do dva miliona dinara.