Avio-kompanije, aerodromi i proizvođači aviona na rubu tržišne egzistencije

Vesti iz avioindustrije uglavnom nisu dobre. Još malo pa će se navršiti godinu dana od kada je počela pandemija i od kada su avio-kompanije ostale bez putnika, proizvođači aviona bez narudžbina, a aerodromi bez gužve i prometa. Pomenuti gubici nisu totalni, ali su bili dovoljno veliki i dugotrajni da celu industriju gurnu na rub tržišne egzistencije.

International Airlines Group (IAG) u čijem vlasništvu je British Airways prijavila je rekordan gubitak od 7,4 milijarde evra za prošlu godinu i zatražila uvođenje digitalnih „kovid pasoša“ za putnike kako bi se pomoglo avioindustriji da stane na noge, prenosi Guardian. IAG gubila je u proseku 80 miliona evra nedeljno.

IAG je saopštio da su prošlogodišnji putnički kapaciteti za dve trećine manji nego 2019. godine, a da su u prvom kvartalu opali na svega 20 odsto u odnosu na nivo pre pandemije. IAG je pored manjeg prihoda imao značajne troškove restruktuiranja i programa prevremenog penzionisanja. U 2019. godini IAG je prijavio profit u iznosu od 2,6 milijardi evra. Dakle, razlika je 10 milijardi evra.

Prihodi IAG od putnika opali su za 75 odsto, sa 22,4 na 5,5 milijardi evra, ali grupa veruje da će “letovi na duge staze biti održivi“. Istovremeno, prihodi od teretnog saobraćaja porasli su za 200 miliona evra na 1,3 milijarde evra. IAG je u prošloj godini imao više od 4.000 kargo letova, ili 11 dnevno.

Izvršni direktor IAG Luis Galjego rekao je da zbog neizvesnosti u pogledu uticaja pandemije na ovogodišnje poslovanje neće davati prognoze i pozvao je na međunarodni plan za „ponovno otvaranje neba“. On je dodao da postoji zaostala potražnja za putovanjima, kao i da ljudi žele da lete, a da vakcinacije dobro napreduju.

„Vazduhoplovna industrija stoji uz vlade i daje prioritet javnom zdravlju. Da bi ljudi ponovo putovali biće potreban jasan putokaz za ukidanje trenutnih ograničenja kada za to dođe vreme. Pozivamo na međunarodne zajedničke standarde ispitivanja i uvođenje digitalnih zdravstvenih propusnica da bismo bezbedno otvorili nebo“, naveo je Galjego.

Londonski aerodrom Hitrou prijavio je gubitak od 2,3 milijarde evra u prošloj godini nakon što se broj putnika spustio na nivo iz sedamdesetih godina. Uprava aerodroma saopštila je da je 2020. godina bila najteža u 75 godina  dugoj istoriji aerodroma, kao i da njihov gubitak „potvrđuje razarajući uticaj Covid-19 na vazduhoplovstvo“.

Iako dramatično saopštenje aerodroma sadrži upozorenje da možda neće moći da nastavi rad ukoliko broj putnika ostane nizak, šef Hitrou aerodroma Džon Holand Kej izjavio je da firma ima dovoljno novca da se snađe do 2023. godine, kao i da će ljudi verovatno putovati tokom praznika i letnjih odmora.

Prošle nedelje svoj izveštaj za prošlu godinu predstavila je kompanija Airbus, navodeći da je poslovala sa gubitkom od 1,125 milijardi evra, ili 29 odsto u odnosu na 2019. godinu, što je čak bolje od očekivanja. Očigledan i logičan razlog gubitka je što su mnoge avio-kompanije otkazale prethodne porudžbine, a novih je bilo premalo. Tokom 2020. godine Airbus je isporučio 566 aviona, dok ih je 2019, bilo 863. Za isti period Airbus je primio 268 porudžbina, dok ih je godinu dana ranije bilo 768.

Kompanija je takođe potvrdila ranije najavljeni kraj proizvodnje najvećeg putničkog aviona na svetu, modela A-380. Zbog velikih troškova proizvodnje i malog interesovanja kupaca, kao i usled novih trendova izazvanih pandemijom, ideja o 853 putnika u jednom avionu više ne izgleda privlačno. Airbusova fabrika u Tuluzu objavila je 9. februara fotografije poslednjeg proizvedenog modela A-380, koji prolazi testiranja, a treba da bude isporučen avio-kompaniji Air Emirates.