Avioindustrija se neće oporaviti pre 2024. godine

Pandemija korona virusa je avioindustriji donela velike probleme, mnogo veće nego što je to učinila globalna finansijska kriza, SARS ili tragedija u SAD 11. septembra 2001. godine, rekao je Aleksandar de Žunijak (Alexandre de Junaic), generalni direktor Međunarodne asocijacije avio-prevoznika (IATA) na konferenciji za medije koja je organizovana kako bi se sumirali godišnji rezultati avio industrije „u vreme korone“.

Pandemija je, za ovih godinu dana, kaže de Žunijak, prouzrokovala razdvajanje sveta. Prema njegovim rečima, pre korona krize, postojalo je skoro 30.000 jedinstvenih međunarodnih ruta između aerodroma.

„Sada ih imamo oko 12.000, a frekvencija tih veza mnogo je manja. Pre krize, na prosečnoj ruti bilo je oko 43 leta, a sada ih je oko 20 mesečno. Domaće linije pokazale su nešto bolje rezultate. Broj ruta koje se opslužuju ostao je nepromenjen. Ali, smanjen je broj letova po ruti, sa skoro 90 na 66 mesečno. Sve u svemu, u pogledu tražnje putnika, vratili smo se na nivo iz 1998. godine, što predstavlja pad od 66 odsto u odnosu na period pre korona krize. Što se tiče prihoda, 2020. godinu smo završili na nivou iz 1993. godine. Siguran sam da nema povratka na stanje pre pandemije pre 2024. godine“, navodi de Žunijak.

Kada je u pitanju kargo prevoz, stvari stoje, kako kaže generalni direktor IATA, sasvim drugačije. Promet se, u ovom segmentu, vratio na nivo 2019. godine, do januara.

„Ono što se prevozi se dosta promenilo s krizom. Ali, ljudi se i dalje oslanjaju na brzu i efikasnu isporuku roba. U prometu, svakako zapaženu ulogu ima i distribucija vakcina“, ističe prvi čovek IATA.

On dodaje i da je vrlo važna spremnost država da pomognu avio-prevoznicima, kako direktnim subvencijama, tako i raznim poreskim olakšicama i garancijama za kredite prevoznika. Ova pomoć se, prema njegovim rečima, procenjuje na više od 225 milijardi dolara.

„Nedavna anketa među građanima koji su putovali od juna prošle godine, pokazuje da 90 odsto njih veruje da su avio-kompanije učinile dobar posao u sprovođenju epidemiloških mera. A, njih 86 odsto izjavilo je da se oseća sigurno dok su u avionu. Prošle nedelje, anketa je pokazala da je oko 57 odsto potencijalnih putnika spremno da leti u roku od nekoliko meseci od obuzdavanja epidemije“, kaže de Žunijak.

Osvrćući se na moguća dokumenta koja će pratiti putovanje putnika, de Žunijak je istakao da se IATA Travel Pass već pokazao kao efikasan za kontrolu. Naglašava i da će ubuduće od presudnog značaja za efikasno ponovno ozbiljnije pokretanje kompletne avioindustrije biti posedovanje dokaza o vakcinaciji ili rezultat testiranja na korona virus. Kaže i da je IATA Travel Pass za sada samo proba, do izdavanja aplikacije koja se očekuje tokom aprila.

Na pitanje šta je još potrebno da bi se ova industrija ponovo pokrenula, de Žunijak kaže da je to nemoguće sve dok države budu imale karantin kao uslov za ulazak u zemlju.

„Uz dovoljne kapacitete za testiranje, prva mogućnost je testiranje prilikom putovanja. A što sve više ljudi bude vakcinisalo počeće da raste i deo populacije koji će moći da putuje bez ograničenja. Još uvek nedostaje ključni element – siguran digitalni standard za potvrde o testiranju i vakcinaciji. Približili smo se na korak najnovijim preporukama ICAO CART. Ovo bi trebalo da ohrabri vlade da prihvate digitalne sertifikate. Ali, i dalje su potrebni globalni standardi na kojima rade SZO i OECD. Ako znamo da su milioni vakcina već distrubuirani i da se EU obavezala na tvz. ‘zeleni pojas’, možemo da kažemo da najavljeni standardi već kasne“, kaže de Žunijak.

Ističe i da, nažalost, kriza nije gotova.

„Ranije bih rekao da je na vladama da odrede pravila i da pusti avio-kompanije da rade svoj posao. U osnovi to je i dalje tačno. Ali, da vlade nisu pomogle avioindustriji danas bi bili svedoci silnih bankrota u ovom sektoru. Trebaće nam sigurno kontinuirane mere olakšice, posebno one koje ne opterećuju dodatnim dugovima avio-kompanije. Smanjenje troškova će, takođe, biti jedan od ključnim izazova. Već smo videli neke planove vlada da subvencionišu karte, rute, domaća putovanja. Kao deo priprema za vraćanje ove industrije u normalu, pozivam vlade da razmotre podsticajne mere i kada su u pitanju međunarodna putovanja“, navodi de Žunijak.

Generalni direktor IATA, ipak, kaže da ne treba očekivati da se stvari promene preko noći.

„Avioindustrija ne može se pokrenuti pritiskom na prekidač. Trebaće nam pažljivo planiranje, iznošenje aviona iz skladišta, obezbeđivanje osiguranja kvalifikovane posade, ponovni pozivi radnicima iz industrije koji su u ovoj krizi ostali bez posla, ponovno otvaranje zatvorenih terminala…“, zaključuje Aleksandar de Žunijak.

.