Bajden uslovljava Kongres – Ili ćete usvojiti dva programa pomoći ili ništa!

Kada Amerika naredne nedelje bude slavila svoj najvažniji praznik, njen predsednik Džo Bajden (Joe Biden) moraće da u tradicionalnom govoru neke stvari ipak prećuti ili, što je malo verovatno, prizna da se, eto, prvi put dogodilo da nije održao obećanje.

Uzlet se u Americi može osetiti svuda, u proizvodnji, na tržištu rada, u turizmu. Ali, predsednik Bajden je obećao da će njegova administracija obezbediti da do 4. jula, 70 odsto odrasle populacije u Americi bude vakcinisano protiv viruda Covid-19. Umesto toga, biće dostignut broj od 67 ili 68 odsto vakcinisanih. Na prvi pogled, razlika baš i nije dramatična. Ali, baš kada agresivna Delta varijanta virusa napreduje, američki program vakcinacije zastaje. Zaostatak u vakcinaciji pokazuje da je teže postići glavne ciljeve nego što je to računala Bela kuća.

Ovaj princip se, kako piše nemački Handelsblatt, odnosi i na Bajdenov plan povratka jake države. Predsednik teoriju o kapljičnoj ekonomiji, po kojoj je bio najčuveniji Regan (Ronald Reagan), a koja je podrazumevala smanjenje poreza na najbogatije, smatra neuspehom. Da bi promenio kurs američke ekonomije, Bajden je želeo da poveća poreze za preduzetnike i bogate, da povede zemlju u zelenu energetsku tranziciju i radikalno obnovi socijalne programe prema američkim standardima.

Četiri do šest hiljada milijardi američkih dolara trebalo bi da finansira Bajdenovu viziju pravedne, čiste i konkurentne budućnosti posle pandemije. U ovom trenutku, čak nije sigurno ni da li se američki Kongres može dogovoriti oko jednog biliona dolara za infrastrukturni paket.

„Vreme ističe“, rekao je Bajdenov biograf Stiven Vejn (Stiven Wayne) za USA Today. Većina predsednika u istoriji SAD postigla je svoj najveći uspeh vrlo rano u prvom mandatu. Pored toga, izbori u Kongresu u narednoj godini verovatno će, u velikoj meri, paralisati političko delovanje.

„Bojim se da na kraju neće učiniti koliko želi“, rekao je Vejn.

Krajem prošle godine delovalo je da sve ide u dobrom smeru. Posle višemesečnih teških pregovora o reformi infrastrukture, novi predsednik SAD objavio je da je postignut dogovor. Ponosno je stajao ispred Bele kuće sa grupom demokratskih i republikanskih senatora. Takva, nestranačka alijansa, delovala je neobično, posle polarizujućih godina pod Donaldom Trampom (Donald Trump), ali je davala i snagu svemu što je Bajden tada rekao.

„U julu će 1.200 milijardi dolara biti dato za puteve, mostove, lokalni transport, širokopojasnu mrežu, e pumpe za vozila, moderne vodovodne cevi, luke i električne mreže. Toliko u infrastrukturu nije uloženo gotovo sto godina“, rekao je tada Bajden.

Nažalost, aktuelna katastrofa u Majamiju govori koliko je loša infrastruktura u Americi. Visoka zgrada srušila se i verovatno u snu ubila većinu stanovnika od 150, koliko ih je u zgradi u momentu rušenja bilo.

Sve na jednu kartu

Dogovor o infrastrukturnom paketu je, na berzama, naišao na euforiju, a akcije u industrijskom sektoru su se u petak zatvorile na rekordno visokom nivou. Zapravo, koncept koji zadovoljava Bajdenove demokrate i republikansku opoziciju mogao bi da dobije 60 glasova, potrebnih za većinu zakona u američkom Senatu.

Demokrate imaju 50 mesta u Kongresnoj komori od 100 članova. Oni mogu samo pojedinačno doneti određene budžetske zakone pod vanrednim okolnostima, i to samo ako potpredsednika Kamala Haris (Kamala Harris) svojim demokratskim glasom prekine zastoj u Senatu.

Ali, sada postoji opasnost da paket propadne i pre nego bude pretočen u zakonski tekst. Razlog za to su sukobi među Bajdenovim demokratama, ali i činjenice da Bajden sledi rizičnu, dvostruku strategiju.

Američki predsednik je u petak jasno stavio do znanja da bi infrastrukturna reforma trebalo da otvori vrata za nove i veće investicije. U tom smislu, traži da Kongres paralelno usvoji još jedan paket koji sadrži i projekte zaštite klime, povećanja poreza, pristupačnog obrazovanja, nege i brige o deci i još mnogo toga. Bajden sada insistira – ili će Amerika imati oba paketa ili neće imati nijedan.

Ako Kongres donese samo zakon o infrastrukturi, Bajden najavljuje da ga neće potpisati. Potpisaće ili oba – ili nijedan.

I ključni predstavnici demokrata u Senatu i Predstavničkom domu Čak Šumer (Chuck Schumer) i Nensi Pelosi (Nancy Pelosi) jasno su stavili do znanja da im usvajanje samo infrastrukturnog paketa nije dovoljno.

Ovo su očigledno očekivali i mnogi republikanci. Senator i Trampova osoba od poverenja Linsi Graham (Linsey Graham) bila je za paket infrastrukture, ali kako sada kaže „na trošenje još hiljada milijardi dolara Bajden može da zaboravi“.

U izjavi za Politico tokom vikenda rekla je da je u pitanju iznuda i da oni u tome ne žele da učestvuju.

U teoretskom smislu, usvajanje dodatnog – mega paketa je moguće kroz proceduralno pravilo takozvanog „usaglašavanja budžeta“. Iza ovog izraza koji ništa ne govori, krije se zapravo moćni instrument koji je iskoristio nekadašnji predsednik Obama (Barack Obama) za svoju zdravstvenu reformu, ali i Tramp kome je upravo taj mehanizam obezbedio 2017. godine da sprovede poresku reformu.

Međutim, procene su da ako se Bajden i demokrate budu striktno držali svoje strategije „sve ili ništa“, Vašington će se suočiti sa brutalnom bitkom zbog povećanja poreza i nove gornje granice duga. Kako prenose američki mediji, novi predsednik SAD jednostavno ne uživa podršku većine u Kongresu koju su pre njega imali drugi demokratski predsednici, sa sličnim ciljevima.

Za Bajdena bi, kažu, unutrašnji sukobi u stranci mogli postati najveći problem već ovog leta. Deo demokrata je za ulaganje do 6.000 milijardi dolara, dok su oni umereniji u stranci za to da gornja granica ulaganja bude 2.000 milijardi dolara.

Kako piše New York Times, usvajanja oba, ambiciozna paketa, povećala bi javni dug zemlje na 117 odsto BDP do 2031. godine, što je, navodi ovaj list, više nego u Drugom svetskom ratu.