Bankarski sistem štiti trgovinu Rusije i Kine od zapadnih očiju

Najveće ruske banke uspostavile su sistem neto plaćanja nazvan „Kineska staza“ („The China Track“) za transakcije sa Kinom, sa ciljem da smanje svoju vidljivost zapadnim regulatorima i ublaže rizik od sekundarnih sankcija, rekli su za Reuters bankarski izvori.

Trgovina Rusije sa Kinom prošle godine je dostigla rekordnih 245 milijardi dolara uprkos problemima sa plaćanjem i provizijama koje su dostigle čak 12 odsto, pošto su kineske banke postale previše oprezne da posluju sa Rusijom i ugroze svoje veze sa Sjedinjenim Američkim Državama. Pitanje je postalo toliko važno da su ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping razgovarali o njemu tokom Putinove posete Kini u maju 2024. godine, koja je imala za cilj učvršćivanje partnerstva dve zemlje „bez ograničenja“.

Si bi trebalo da učestvuje na paradi povodom Dana pobede u Rusiji 9. maja, ali se njegova poseta sada odvija usred trgovinskog rata Kine sa SAD, što čini procvat trgovine sa Rusijom i drugim nezapadnim zemljama važnijim. „Ne isključujem da se kineski partneri više neće plašiti sekundarnih sankcija“, rekao je Aleksandar Šohin, šef moćne poslovne lobističke grupe RSPP, koji učestvuje u trgovinskim pregovorima sa Kinom.

Novi sistem su uspostavile velike banke pod sankcijama i uključuje mrežu posrednika registrovanih u zemljama koje Rusija smatra prijateljskim. Sistem postoji već neko vreme i još uvek nije pretrpeo veće zastoje. Svaka banka ima nekoliko verifikovanih agenata za plaćanje, od kojih neki obavljaju plaćanja za izvoz, a neki za uvoz. Sva plaćanja se zatim centralno sravnjuju u banci, a sve druge ugovorne strane primaju svoj novac. Banke namiruju trgovinu u oba smera.

Sistem otporan na blokade

Banke daju garancije za poravnanje plaćanja, kao i finansijske instrumente za osiguranje od eventualnog kašnjenja platnog agenta ili druge ugovorne strane. Sistem ne koristi SWIFT sistem za razmenu poruka ili račune u zapadnim bankama. „Morali smo da strukturiramo finansijske tokove kroz prijateljske jurisdikcije kako bismo osigurali da ova plaćanja ne budu blokirana“, rekao je jedan tržišni izvor, naglašavajući da je netiranje postalo najjeftiniji način za poravnanje trgovine sa Kinom.

Izvori su odbili da navedu banke, rekavši da ne žele da privlače dodatnu pažnju na svoje poslovanje zbog sankcija, ali su naglasili da se sve uključene banke svrstavaju među 20 najboljih u Rusiji. Kina je ekonomski podržala Rusiju 2022. godine, kada je zemlja bila suočena sa zapadnim sankcijama bez presedana zbog svoje vojne akcije u Ukrajini, obezbeđujući robu široke potrošnje koja je zamenila robu koju su nudile zapadne kompanije. Kina je takođe nastavila da uvozi naftu i druge prirodne resurse iz Rusije uprkos pritisku Zapada. Međutim, uprkos dobroj volji, trgovina robom široke potrošnje je prošle godine skoro stala zbog rizika od sekundarnih sankcija.

Neki bankari kažu da sistem sravnjivanja omogućava da se uplate šalju direktno u bilo koju kinesku banku bez odlaganja, pod uslovom da roba nije pod sankcijama i da je druga strana registrovana u jednoj od odabranih 11 provincija Kine. Govoreći u parlamentu u aprilu, guverner ruske centralne banke Elvira Nabiulina priznala je da sankcije Zapada komplikuju prekogranična plaćanja za ruske kompanije, ali je rekla da se razvijaju alternativni kanali plaćanja.

Šema mreže je uglavnom dizajnirana za velike korporacije. Izvori su rekli da ima neke nedostatke, uključujući zahtev da se odobri svako pojedinačno plaćanje i probleme sa povraćajem poreza na dodatu vrednost (PDV). „Šema omogućava direktan rad sa 11 kineskih provincija, koje proizvode većinu robe koja se izvozi u Rusiju. Troškovi se izračunavaju na osnovu zvaničnog kursa, bez širenja na vrh“, rekao je jedan bankar. Minimalni troškovi usluge „Kineska staza”, uključujući provizije i kursne razlike, iznose oko jedan odsto za uvoz i 0,5 procenata za izvoz, u poređenju sa dve do četiri odsto van sistema i do 12 odsto na vrhuncu problema prošle godine.

„Danas se 100 odsto novca prenosi bez greške, nismo imali nijedan slučaj da se novac vrati. Novac se obično dostavlja u roku od dva dana“, rekao je drugi bankar uključen u rad sistema. Bankar je dodao da trenutno postoji samo jedna sednica kliringa nedeljno svakog četvrtka, ali je plan da se održe dve sesije od kraja aprila, čime bi se broj trgovačkih sesija mogao dalje produžiti jer potražnja ostaje jaka.