Banke napuštaju kreditiranje prerade uglja

Sve češće vremenske nepogode, poplave, požari, zemljotresi… podsećaju nas da su klimatske promene itekako postale deo naše svakodnevnice. Koliko posledice klimatskih promena koje se dešavaju i u našem regionu povećavaju rizik u poslovanju kompanija, a posebno poslovnih banaka čiji su plasmani uvek izloženi riziku, nezavisno od silnih mehanizama kojima pokušavaju da se zaštite? To nije tema koja je predmet nekih posebnih studija, ali, kako za portal Biznis.rs kaže Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke Srbija, bar što se institucije koju vodi tiče, u potpunosti se shvata uticaj klimatskih promena na njihovo poslovanje.

Prema Carićevim rečima, očekuje se da će finansijski sektor igrati ključnu ulogu u ovim trendovima, i to najpre kroz prioritetno finansiranje održivog rasta i razvoja ekonomije. Banke će, dodaje on, morati da zauzmu strateški i sveobuhvatan pristup razmatranju klimatskih i ekoloških promena i rizika koji utiču na njihovo poslovanje, posebno imajući u vidu da fizička šteta na objektima prouzrokovana klimatskim promenama i degradacijom životne sredine može da ima značajan uticaj na realnu ekonomiju. Evropska centralna banka je, u tom kontekstu,  drugu godinu zaredom identifikovala rizike povezane sa klimom kao ključne pokretače rizika u bankarskom sistemu u budućnosti.

“Započeli smo sa implementacijom različitih procena i uticaja kako bismo te nove rizike uključili u naše strateške planove, ali i današnje redovne poslovne odluke. Shvatamo ozbiljno uticaj klimatskih promena, uključujući i uticaj izmene zakonske regulative, na poslovno okruženje naših klijenata”, objašnjava Carić.

Pitanja klimatskih promena i „zelene” ekonomije se već, dodaje Carić, nalaze u središtu poslovnih strategija, koje se odnose na održivo finansiranje u dugom roku ove banke.

“Kao jedan od konkretnih i značajnijih koraka, već možemo navesti da Erste Grupa planira da se do kraja 2030. godine postepeno povuče iz poslovanja sa termoenergetskim sektorom na ugalj i da nadalje prestane sa finansiranjem trgovine ugljem kao robom, skladištenjа i preradu uglja, u skladu sa našom Politikom odgovornog finansiranja”, ističe predsednik Izvršnog odbora Erste Banke Srbija.

Takođe, dodaje Carić, plan je i da  precizno uključe gore pomenute rizike u “apetit za rizikom” banke, i to posebno za fizički i tranzicioni rizik.

“Fizički rizik se odnosi na finansijski uticaj promenljive klime, uključujući češće ekstremne vremenske događaje i postepene promene klime, kao i degradaciju životne sredine. To može direktno rezultirati, na primer, oštećenjem imovine ili smanjenom produktivnošću, ili indirektno dovesti do događaja kao što je prekid u lancima snabdevanja. Tranzicioni rizik odnosi se na finansijski gubitak koji može proizaći, direktno ili indirektno, iz procesa prilagođavanja ka nižekarbonskoj i ekološki održivijoj ekonomiji. To bi moglo biti izazvano, na primer, relativno naglim usvajanjem klimatskih i ekoloških politika, tehnološkim napretkom ili promenama raspoloženja i preferencija tržišta”, objašnjava Carić.

Kada su u pitanju polise osiguranja nepokretnosti iz današnje perspektive, napominje Carić, one pokrivaju štetu od osnovnih rizika kao što su požar, udar groma, oluja i slično, kao i nekih dopunskih rizika, poput izlivanja vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi.

“Drugi rizici kao što su zemljotres ili poplava se danas sporadično ugovaraju u polisama, i u zavisnosti od vrste nepokretnosti, ali za očekivati je da ćemo i ovde videti promenu prakse ubuduće, u skladu sa time kako bude rasla svest o klimatskim promenama i povezanim rizicima”, napominje predsednik Izvršnog odbora Erste Banke Srbija.