BANKE SPREMNE ZA ODLAGANJE RATA KREDITA SVIM UGROŽENIMA Prioritet oni koji imaju problem u otplati obaveza

Narednog utorka, 22. decembra ističe rok da banke i davaoci finansijskog lizinga na svojim internet stranicama i u svojim filijalama objave punu informaciju o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica u plaćanju kredita ili finansijskog lizinga privredi, poljoprivrednicima, preduzetnicima  i građanima, kao i o uslovima koje, u tom smislu, treba da ispunjavaju.

Praktično, tada će i krenuti praktična primena odluka Narodne banke Srbije o privremenim merama za banke i davaoce finansijskog lizinga u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije Covid- 19.

Za razliku od moratorijuma na plaćanje obaveza prema bankama, a na koje su tokom godine, pravo imali svi klijenti banke, ovoga puta je NBS izdvojila prioritete – odnosno odlaganje obaveza predviđeno je za građane, poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva koja trenutno imaju problema u otplati svojih obaveza.

Preduzetnici, privredna društva i poljoprivrednici koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda, odnosno prometa od minimum 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu ili su prekinuli poslovanje zbog pandemije u neprekidnom trajanju od 30 dana, mogu da računaju da su „kandidati“ za odlaganje kreditnih obaveza.  

Olakšice u otplati obaveza prema poslovnim bankama mogu dobiti i nezaposleni građani, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima koji su u poslednja tri meseca iznosili do 120.000 dinara, a čiji je neto mesečni prihod manji za deset i više odsto u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine i čiji je stepen zaduženosti iznad 40 odsto tih prihoda.

Poslovne banke mogu osim ovih kriterijuma uvesti i dodatne kriterijume kako bi svojim klijentima olakšali isplate dospelih rata. Ono što je važno je da odlaganje obaveza ne može podrazumevati nikakve dodatne troškove za klijente.

Odlukom je obuhvaćen period do kraja aprila naredne godine, što praktično znači da svi oni koji u problem dođu u narednom periodu mogu da se naknadno jave svojim poslovnim bankama. Zahtevi za dobijanje olakšica mogu se podneti lično ili elektronskom poštom, dok je poslovna banka dužna da na zahteve klijenata odgovori u roku od 30 dana.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, komentarišući za Biznis.rs odluku o privremenim merama za banke koju je donela NBS, pre svega, izražava podršku merama centralne banke. Posebno imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju u zemlji, koja svakako ostavlja posledice na grane ekonomije koje su najviše ugožene, ističe Carić.

„Iako je odluka Narodne banke Srbije tek danas stupila na snagu, sudeći po prvim reakcijama i upitima klijenata predviđamo da će broj prihvaćenih novih olakšica u otplati kreditnih obaveza biti značajno niži nego što je to bio slučaj sa moratorijumom, koji je u drugoj iteraciji prihvatilo nešto više od 80 odsto naših klijenata“, kazao je Carić.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke, na pitanje Biznis.rs da proceni okvirni broj klijenata koji bi mogli da koriste novousvojene olakšice ističe da je „u ovom trenutku nezahvalno davati precizniju prognozu, imajući u vidu da klijenti mogu tražiti olakšice zaključno sa krajem aprila, kao i na činjenicu da će razvoj epidemiološke situacije prevashodno uticati na veći ili manji broj traženih olakšica“.

Veći obim kredita

Prema podacima Narodne banke Srbije, nedavno objavljenih u publikaciji „Trendovi u kreditnim aktivnostima za III tromesečje 2020. godine“, uprkos pandemiji Covid -19 i snažnim posledicama koje ona svakodnevno ostavlja na ekonomska dešavanja širom sveta, primetno je da kreditna aktivnost u Srbiji u trećem kvartalu ove godine raste.

Krediti privredi su septembra 2020. godine, po isključenju efekata promene kursa, bili viši za 13,3 odsto nego u istom mesecu prošle godine i iznosili su 1.365,7 milijardi dinara. Dok su javna preduzeća smanjila svoje obaveze prema poslovnim bankama, povećano kreditiranje beleži se kod preduzeća svih delatnosti sem trgovine, a najviše u firmama iz prerađevačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i poslovanja nekretninama.

Pored toga, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima privredi dodatno je smanjeno tokom trećeg tromesečja i u septembru je iznosilo 3,4 odsto, što je, kako naglašavaju iz NBS, „novi najniži nivo“ otkad se ovaj pokazatelj kvaliteta aktive prati. To učešće niže je za 0,3 procentna poena nego u junu, a za oko 19 procenata nego u julu 2015. godine, neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita.

Centralna banka objavila je i da su krediti stanovništu u trećem kvartalu ove godine, po isključenju efekata promene deviznog kursa, povećani za 49,5 milijardi dinara, odnosno za 4,2 odsto u upoređenju za istim periodom prošle godine. Kao i ranije, rast je bio vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, koji su i dalje dve najzastupljenije kategorije među kreditima stanovništvu, sa učešćem  od 44,7 odsto i 35,7 odsto. Pored toga, rastu kredita doprinelo je i kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme. Istovremeno, blago su povećana i potraživanja banaka po osnovu potrošačkih kredita i kreditnih kartica, dok su prekoračenja po tekućim računima bili na sličnom nivou kao u junu ove godine.

Mera sve više

Inače, nova odluka NBS koja daje mogućnost odlaganja plaćanja rata kredita građanstvu i privredi u slučajevima ukoliko su oni, kao klijenti, u nemogućnosti da izmire svoje dospele obaveze, samo je jedna od brojnih mera kojim Centralna banka nastoji da sačuva kreditnu aktivnost u Srbiji.

Uz dvomesečni moratorijum na plaćanja, koji se primenjivao tokom avgusta i septembra ove godine, NBS je tokom trećeg kvartala 2020. godine donela još neke odluke koje za cilj imaju ublažavanje posledica kriza i stvaranje uslova za dodatnu potrošnju stanovništva. Usvojeni su, tako, propisi koji bi trebalo da olakšaju uslove otplate gotovinskih, potrošačkih i drugih vrsta kredita (sem stambenih kredita i minusa po tekućem računu) građanima, odnosno da postaknu banke da dužnicima ponude refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate za do dve godine za navedene namene kredita.

Pored toga, doneta je i odluka koja omogućava bankama da produže i rokove otplate postojećih stambenih kredita do pet godina. Istovremeno, imajući u vidu dalji razvoj stambenog kreditiranja, Centralna banka je donela odluku da snizi minimalno učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti sa 20 na 10 odsto, pri čemu je smanjen i minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka. Bankama je, odnedavno, omogućeno i da zaposlenima, ali i penzionerima odobravaju dinarske kredite (do 90.000 dinara) na rok od dve godine, samo s potpisanom izjavom o zaposlenju, odnosno penziji.

Izvesno je da će Narodna banka Srbije, prateći privredna kretanja, i u narednom periodu pandemije, ali i nakon nje, osmišljavati i, zajedno sa poslovnim bankama, plasirati nove mere koje će doneti olakšano finansiranje privrede i građana, ali i sačuvati likvidnost bankarskog sektora.