Banke treba da se bore za klijente, a ne protiv konkurencije

Naglo ubrzanje procesa konsolidacije banaka u poslednjih nekoliko godina dobilo je još veći zamajac izbijanjem korona virusa i krize koju je on izazvao. Sve to za rezultat ima da je od ranijeg, mnogo fragmentisanijeg bankarskog sektora, pređen put do njegovog ukrupnjavanja, jer ekonomija obima igra sve važniju ulogu.

Ovako je na ovogodišnjem CEO samitu u Beogradu trendove u bankarskom sektoru, ne samo u Srbiji, već u regionu i šire, opisao predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vlastimir Vuković.

Govoreći o ovim procesima koji neminovno vode smanjenju broja banaka, Vuković je rekao da su oni prirodna posledica činjenice da su neki investitori shvatili da u tim partijama žele da igraju na drugim tržištima, pa napuštaju ovo tržište, dok neki drugi dolaze.

“Bitka se uvek vodi pre svega u organizacijama, a ne između konkurencije, i to kako bi se kijentima ponudilo nešto drugačije. Bitnije je kako nas gleda tržište, a ne konkurencija – a najbolja banka je ona koja ima poverenje klijenta, a ne tržišta – što je teško ostvariti, te je dosta posla pred bankarskim sektorom”, rekao je Vuković.

Sumirajući utiske o proteklom periodu, a u kontekstu posla koji banka treba da ostvari kako bi imala što više zadovoljnih klijenata, predsednik IO Komercijalne banke je rekao da je pokazano da bankarski svet može da bude agilan, budući da su neke stvari za koje je bilo uvreženo mišljenje da iziskuju mnogo vremena bile urađene za jedan do dva dana. Kao primer je naveo da su u toku lokdauna deljene penzije od vrata do vrata.

“Agilnost je nešto što će razlikovati banke”, naglasio je on. 

Vuković je rekao i da treba predvideti šta radi konkurencija jer se u njoj, kao i u svakoj integraciji, kriju izazovi. On je istakao i da integracija Komercijalne i NLB ide jako dobro i da će biti završena u sledećoj godini.

Kako bi se približile klijentima, nephodno je da banke pokušavaju da isprobaju modele koji će im doneti najbolje rezultate, pa bi trebalo da se motri šta radi konkurencija, banke u okruženju ili u matičnim zemljama, zbog toga što banke često unutar grupacija, kako je naveo, imaju praksu da dele najbolje savete.

U tom smislu on je istakao da je zadovoljan i što je NLB banka odabrala upravo Beograd kao IT hub za razvoj aplikacija, gde će zaposliti i mlade stručnjake koji će stvarati vrednost, kako banci tako i čitavom regionu.

O potrebi za većom digitalizacijom, kako je dodao, svedoči i činjenica da se nakon izbijanja pandemije povećavao broj online klijenata, a za samo godinu dana njihov broj je povećan za čak 40 odsto. On je dodao i da ne treba zaboraviti ni stariju populaciju, kojoj bi možda trebalo prilagoditi digitalne usluge.

Govoreći o činjenici da se broj banaka smanjio za oko 30 odsto, on je istakao da je vreme specijalizovanih banaka prošlo, a da su u novom stanju stvari sve izazove mogle da izdrže samo jake banke, i na taj način budu podrška ne samo klijentima, već i privredi i infrastrukturi. 

“Mala banka ne može da pruži veliki servis velikoj privredi – i tu leži i ključ ukrupnjavanja”, podvukao je Vuković. 

Komentarišući opasku da bi manji broj banaka mogao da smanji konkurentnost, on je rekao da su u bankarskom sektoru dovoljna i samo dva jaka konkurenta da bi utakmica bila ozbiljna, jer veći broj pogodnosti donose veći sistemi, a ne fragmentisani igrači. 

“Za klijente je lakše i transparentnije kada imaju manji broj jasnih ponuda, nego kada je to fragmentirano. Inače, konkurencija bankama ne dolazi samo iz bankarskog sektora, već i druge kompanije dodatno teraju banke da razvijaju svoje proizvode i usluge kako bi bili konkurentni”, naveo je Vuković.

Ipak, on je zaključio da je teško davati dugoročne prognoze, ali da je bankarski sistem u Srbiji sposoban da klijentima pruži sve što je potrebno, a to je pre svega sigurnost.