Banke u Srbiji smanjile broj zaposlenih za 6.000 ljudi i povećale profit 30 puta

U bankarskom sektoru u Srbiji tokom 2020. godine manje je 264 zaposlena nego godinu pre. Ako se podaci o broju zaposlenih u bankama uporedi sa 2011. godinom, doći će se do podatka da u ovom sektoru danas radi čak 6.405 osoba manje nego pre deset godina. U isto vreme, profit banaka (pre oporezivanja) je uvećan više od deset puta, sa 12 miliona evra u 2011. godini na 391,5 miliona u „kovid“ 2020. godini.

U Srbiji danas posluje i manji broj banaka nego pre deset godina. U 2011. godini bilo ih je 33, a danas 26. Primetno je i da ima sve manje filijala, uz radno vreme koje podrazumeva samo jednu smenu, uglavnom do 16 časova.

„Logična reakcija na prisutnu krizu koja se manifestuje i u bankarskom sektoru je ukrupnjavanje tržišta gde je došlo do više preuzimanja u proteklih nekoliko godina. Prema veličini našeg tržišta i ovaj broj banaka je verovatno prevelik i treba očekivati da dođe do produženja datog trenda uz neke nove bankarske akvizicije“, komentariše za portal Biznis.rs stanje u bankarskom sektoru prof. dr Zoran Grubišić, redovni profesor Beogradske bankarske akademije.

Bankarski sektor u Srbiji

Izvor: PKS

Prema njegovom mišljenju, bankarsko tržište je tipičan primer oligopolskog tržišta.

„Imate četiri do šest velikih igrača koji drže dominantan deo tržišnog kolača, dok sve ostale banke, njih dvadesetak, drže 20 do 30 procenata od ukupnog tržišta. Sve manje filijala i sve manji broj zaposlenih je deo prisutnog trenda digitalnog bankarstva koji je došao sa razvijenih tržišta. Banke se već duži niz godina oslanjanjaju na strategiju upravljanja troškovima, odnosno cost cut, a posebno u ovim turbulentnim vremenima ima značaj fleksibilnost koju mogu da postignu velike banke u smislu maksimalnog mogućeg smanjenja fiksnih, odnosno nematerijalnih troškova“, naglašava prof. Grubišić.

On podseća da tu svakako ulaze i troškovi zakupa u vezi sa poslovnim prostoroima u kojima se nalaze filijale.

Na konstataciju da je u Srbiji za deset godina smanjen broj filijala banaka, a time i dostupnost bankarskih usluga, za više od 800 je možda ipak previše, prof. Grubišić naglašava da „tu sada do maksimalnog izražaja dolazi mogućnost velikih banaka koje su i pre ove krize imale veliki broj zaposlenih i veliki broj filijala da budu dodatno racionalne u upravljanju troškovima“.

I dok bankari režu troškove, građani i privreda, sudeći po dostupnim podacima imaju sve veće poverenje u njih. Naime, depoziti u bankama su u poslednjih deset godina skoro duplirani i na kraju 2020. godine iznosili su gotovo 29 miliona evra.

„To što su depoziti udvostručeni u periodu od 2011. godine je više posledica činjenice da smo mi tradicionalno evropsko bankocentrično tržište, gde stanovništvo ima naviku da štedi kod banaka uprkos činjenici da su realne kamatne stope na deviznu štednju u celom periodu bile negativne, odnosno nominalna kamatna stopa nije ni pokrivala inflaciju u evro zoni, a dinarska štednja uprkos svojoj jasno većoj isplativosti ne prelazi 15 do 20 procenata od ukupne štednje stanovništva. Stanovništvo kod nas ne razmatra ozbiljno investicione mogućnosti u vezi sa ulaganjem u akcije ili u investicione fondove, kao što je to slučaj u Americi i Velikoj Britaniji. Povećana štednja je i odraz činjenice da je sve neravnomernija raspodela dohotka i bogatstva, a to pogoduje većoj koncentraciji štednje u bankama“, objašnjava prof. Grubišić.

Za bankare, kojih je sve manje, sjajna vest je da su, uprkos krizi zbog pandemije, u 2020. godini imali profit pre oporezivanja u vrednosti od 391,5 miliona evra. Iako je profit značajno niži nego u 2019. godini, kada je bankarski sektor, pre oporezivanja, imao 575,5 miliona evra zarade, sve ove brojke govore o izuzetno uspešnom rastu ovog sektora u poslednjoj deceniji. Naime, u 2011. godini, iako je u Srbiji radilo više banaka, profit, pre oporezivanja, iznosio je oko 12 miliona evra.

„Situacija sa značajnim rastom profita u bankarskom sektoru je upravo rezultat većih kamatnih marži,  jer depoziti kao izvori finansiranja banaka nikada nisu bili povoljniji sa kamatnom stopom koja teži nuli, a čujemo najave nekih bankarskih rukovodilaca da bi uskoro mogle da se pojave negativne kamatne stope i u Srbiji. Isto tako, u proteklom periodu došlo je do rasta i stambenih i gotovinskih kredita, a banke tradicionalno dosta zarađuju na tzv ‘vrućem novcu’, odnosno kreditnim karticama, dozvoljenom minusu koji je izrazito skup. Rastu profita je značajno doprineo i već navedeni trend upravljanja troškovima kao rezultat digitalnog bankarstva“, konstatuje prof. Grubišić.

Ukrupnjavanje bankarskog sektora, uz sve pomenute posledice, dodaje prof. Grubišić, je realnost.

 „Manje banke sve teže mogu da opstanu u pooštrenoj konkurenciji sa marketinškom strategijom velikih igrača u smislu vođstva u troškovima. Manje banke nemaju tu potrebnu fleksibilnost, teže mogu da prate eru digitalnog bankarstva koja zahteva značajnija ulaganja u IT u bankarstvu, pa i sam kvalitet pruženih usluga klijentima“, kaže na kraju razgovora za portal Biznis.rs prof. Grubišić.