Bečki ekonomski institut prognozira privredni rast Srbije od 4,9 odsto

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WiiW) ocenio je u sredu da će privredni rast 23 zemlje srednje, istočne i jugoistočne Evrope u 2022. godini iznositi 3,2 odsto, a da se pad u odnosu na prošlu godinu uglavnom može pripisati slabijim prognozama za dve najveće privrede regiona – Rusiju i Tursku.

Institut u najnovijoj zimskoj prognozi za ovu godinu i za Srbiju, sa 4,9 odsto, predviđa nešto niži rast nego 2021. godine, ali ipak jedan od najvećih u regionu i nešto bolji od procenjenih 4,6 odsto u poslednjoj jesenjoj prognozi.

Prognozirani prosečni ekonomski rast celog regiona CESEE od 3,2 odsto predstavlja pad u odnosu na prošlogodišnjih 5,7 odsto, čemu najviše doprinose slabe prognoze za Rusiju od dva odsto i Tursku od 3,5 odsto, prenosi agencija Beta.

Privredni rast će, kako se ocenjuje, i dalje ostati relativno snažan u zemljama Višegradske grupe, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj, za koje Institut u 2022. godini previđa rast od 4,6 odsto, a u 2023. godini od 4,4 odsto.

Ocenjuje se i da će ekonomske posledice pandemije korona virusa ostati ograničene, iako je broj zaraženih u mnogim zemljama istočne Evrope i dalje dramatičan. Međutim, u tim zemljama niska stopa vakcinacije i relativno stara populacija uprkos blažem omikron soju i dalje predstavljaju rizik za konjukturu.

„U slučaju Rusije, perspektivu mute nove ekonomske sankcije Sjedinjenih Američkih Država u slučaju oružanog sukoba u Ukrajini i davno poznate strukturne slabosti“, izjavio je zamenik direktora WiiW i glavni autor zimske prognoze Ričard Griveson (Richard Grieveson), piše Beta.

U Turskoj je, kako je pojasnio, sa kolapsom turske lire ujedno kolabirao i privredni bum kroz koji je ta zemlja prolazila proteklih godina, a veoma velika inflacija ograničava i mogućnosti privrednog rasta zemlje.

U odnosu na jesenju prognozu, Institut je vrlo malo korigovao svoja predviđanja za region srednje, istočne i jugoistočne Evrope za 2022. i 2023. godinu. Tako u ovoj godini malo popravlja prognozu za Bugarsku na 3,8 odsto, za Češku 4,0 odsto, Srbiju 4,9 odsto i za Severnu Makedoniju na 3,5 odsto.

Pored Rusije i Turske, prognoza je smanjena za Bosnu i Hercegovinu, na 2,5 odsto i za Slovačku, na tri odsto.

WiiW smatra da su u 2023. godini za Rusiju izgledi još gori, i da će njena privreda gotovo stati i imati rast od 1,5 odsto. U tu su projekciju, kako se navodi, već uračunate i posledice mogućeg konflikta oko Ukrajine, ali ne i većeg oružanog sukoba.

„U našim prognozama polazimo od eskalacije između Rusije i Zapada i daljeg međusobnog uvođenja ekonomskih sankcija. Ona će pogoditi obe strane, ali ne bi trebalo da zaustave ukupan ekonomski oporavak u istočnoj Evropi“, rekao je Griveson.

On je dodao da je Rusija od 2014. godine „delom imunizovala“ svoju privredu na nove sankcije i da će većinu moći da podnese.

Griveson je pojasnio i da je Rusija konzervativnom monetarnom i fiskalnom politikom stvorile devizne rezerve koje ukupno iznose 603 milijarde dolara. Te bruto devizne rezerve, uključujući i zlatne rezerve čine, prema njegovim rečima, 40 odsto ruskog BDP-a, a inostrano zaduženje je nisko.

Eventualni okršaj sa Rusijom teže bi pogodio Evropsku uniju

„Ako bi stvarno došlo do oružanog sukoba, inače visoke cene gasa i nafte bi dodatno vrtoglavo skočile i dalje podgrejale inflaciju“, ocenio je stručnjak WiiW, prenosi Beta.

A upravo visoka inflacija, prema oceni Grivesona, predstavlja veći rizik za privredni oporavak regiona, od eventualnog sukoba sa Rusijom ili pandemije.

Poskupljenja su sve veća u regionu CESEE, gde izdaci za energente i namirnice čine znatno veći udeo u ukupnim izdacima nego u zapadnoj Evropi. Zbog toga su neke vlade, delom i zbog političke stabilnosti, pribegle zamrzavanju pojedinih cena, kao na primer u Mađarskoj, Srbiji, i Severnoj Makedoniji, dok se u Poljskoj i Rumuniji raspravlja o toj meri, rekao je Griveson.

Institut polazi od toga da će prosečna inflacija u regionu 2022. godine iznositi 10,3 odsto, posle prošlogodišnje od 8,7 odsto, a u Turskoj čak 26,2 odsto.

Inflacija će ostati relativno visoka još namanje nekoliko meseci, smatra Griveson, dodajući da je najvažnije pitanje da li će ona dovesti to trajnijeg rasta plata, prenosi Beta.

„Ako to bude slučaj, predstoji nam duži period inflacije, koja će biti znatno viša od one koju je većina država istočne Evrope registrovala od 2008. godine“, rekao je Griveson, koji ipak veruje da je najizvesniji scenario da će poskupljenja do sredine godine oslabiti.