Beograd se nalazi na vrhu liste evropskih gradova u kojima se digitalni nomadi najduže zadržavaju

Digitalni nomadi u proseku menjaju dvanaest lokacija godišnje. Direktor programa organizacije „Tačka povratka“ Ivan Brkljač kaže za RTS da oni u našoj zemlji uglavnom borave po tri meseca, a da je sada omogućeno da ukoliko žele ostanu i duže.

Brkljač objašnjava da su digitalni nomadi ljudi koji svoj posao mogu da spakuju u ranac ili neku putnu torbu i da uz jaku internet konekciju rade sa bilo koje lokacije u svetu.

„Beograd i Srbija im jesu jedna od zanimljivih lokacija iz nekoliko razloga – odnos cena i kvalitet života zaista su ovde kod nas odlični, nalazimo u centralnoj Evropi i imamo neke dodatne prednosti – nismo u Šengen zoni, pa to pogotovu odgovara ljudima iz Amerike ili Australije koji nisu u okviru EU, oni koriste ovo kao Šengen pauzu“, rekao je Brkljač.

Ističe da digitalni nomadi uglavnom u Srbiji borave od aprila do oktobra kada je lepo vreme i koriste sve pogodnosti koje im Beograd i Srbija pružaju.

Na pitanje šta možemo da uradimo da se oni duže zadrže u našoj zemlji, Brkljač kaže da imamo dobre uslove i da oni ostaju oko tri meseca, koliko i jesu zakonske mogućnosti.

Ističe da je Beograd uglavnom na top listi 10 najprivlačnijih mesta za digitalne nomade, ali da možemo da privučemo još njih i da je jedan od načina da ukoliko žele da ostanu duže od tri meseca sada im je to i omogućeno.

„Ukoliko žele da ostanu, sada imaju i zakonski način kako bi to mogli da urade, jer ukoliko podnesu svoju visokoškolsku diplomu Agenciji za kvalifikacije imaju i pravni osnov da ostanu i duže, tako da je to neka vrsta vize za digitalne nomade kako bi mogli da ostanu u Srbiji i duže od tog roka od 90 dana“, dodao je Brkljač.

Kako se pomaže našim ljudima iz dijaspore da se vrate u Srbiju

Epidemija je uticala da se i mnogi građani Srbije, koji su radili u inostranstvu, vrate kući. Govoreći o tome kako im pomažu da to i ostvare, Brkljač kaže da je prvi i osnovni način vodič za povratnike koji postoji na satu organizacije „Tačka povratka“.

„Taj digitalni alat je praktično polupersonalizovan – ukoliko se vraćate sa porodicom ili bez nje, sa ljubimcem ili bez – možete da napravite neki svoj mali povratnički put bilo da razmišljate o povratku, u procesu ste povratka ili ste se vratili, a niste se još u potpunosti aklimatizovali na povratak u Srbiji“, dodao je on.

Drugi način je da komuniciramo sa svakim pojedinačno i da vidimo koje su mu potrebe, naglašava Brkljač.

„Ovo je i poziv ljudima iz dijaspore, a koji razmišljaju o povratku neka se jave našem timu ‘Tačka povratka’ sa konkretnim idejama, predlozima i problemima da vidimo kako možemo da im budemo na raspolaganju“, poručio je Brkljač.

Naveo je da imaju i saradnju sa „Poslovi infostudom“ – platformom za traženje posla.

„Ukoliko sada poslodavac traži nekoga sa internacionalnim iskustvom, to su naši ljudi iz dijaspore, i klikne na taj filter po automatizmu se posao izlista na našem sajtu i to je mali izdvojeni segment gde postoje poslovi iz različitih industrija koji mogu da budu prvi korak prilikom razmišljanja o povratku u Srbiju“, naglasio je Brkljač.

Poreske olakšice, niže carinske norme

Ako poslodavci u Srbiji zaposle visokoobrazovane stručnjake sa višegodišnjim inostranim iskustvom, za to dobijaju značajne poreske olakšice.

Brkljač objašnjava da ukoliko poslodavac zaposli nekoga ko je bio duže od dve godine u inostranstvu i visoko obrazovani je kadar sa tri puta većom prosečnom platom ima podsticaj od 70 odsto umanjenog poreza i doprinosa u narednih pet godina na tog konkretnog zaposlenog.

„To se odnosi i na naše ljude iz dijaspore, kao i na strance. Ako je neko bio na stručnom usavršavanju godinu dana ili više i ukoliko taj poslodavac da dva puta veću prosečnu platu ima iste te podsticaje“, naveo je on.

Pre dve godine promenjena je i carinska uredba prilikom povratka, a Brkljač kaže da je to jedan od primera kako direktna komunikacija sa dijasporom donosi konkretne rezultate.

„Mi tada nismo znali da je to jedna od prepreka, jer je tada postojao prag od 5.000 evra. Kada bi se neko, na primer, nakon 20 godina vraćao iz Kanade, dođe u Srbiju i ima prag od 5.000 evra koliko može da unese robe, nameštaja, pokretne imovine i sve preko toga je oporezovano“, rekao je Brkljač.

Mi smo taj prag sada podigli na 20.000 evra, ukoliko je neko bio dve do deset godina, a ako je neko bio i preko deset godina tog praga i nema, ističe on.

„Neko ko je 20 godina proveo u nekoj zemlji, akumulirao je više nekog imetka nego taj prag od 5.000 evra. Mi o tome nismo razmišljali nego su nam ljudi iz dijaspore predočili i onda smo to uspeli da promenimo“, zaključio je Brkljač.