BEZ FINANSIJSKE INJEKCIJE DRŽAVE SLEDI TALAS OTPUŠTANJA Prvi na udaru ugostitelji, hotelijeri i tekstilna industrija
BiznisIntervjuSrbijaTurizamU fokusuVesti
18.11.2020 15:13 Autor: Marija Jovanović
Novi „lockdown“ koji je zahvatio Evropu ozbiljno je uzdrmao pojedine sektore. Iako postoje oni koji uspešno posluju, ima i onih čije je poslovanje drastično ugroženo i ukoliko država ne izađe sa novom finansijskom injekcijom talas otpuštanja sledi u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i tekstilnoj industriji, kaže za Biznis.rs direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković.
„I dalje je najugroženiji sektor turizam i ugostiteljstvo. Za njih je ovaj period pitanje opstanka. To će se pokazati već početkom sledeće godine, kada većina neće moći da ispuni tekuće obaveze. Nedostaje nam i solidarnost, kada to kažem mislim na osiguravajuća društva koja su okrenula leđa kompletnom sektoru turizma“, navodi Drobnjaković.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku treba imati razumevanja jer je kompletna privreda ugrožena, ali ukoliko država ne bude izašla sa novim paketom pomoći doći će do otpuštanja velikog broja ljudi u pojedinim sektorima.
„Treba razumeti da su svi ugroženi. Ipak, očekujem veću fleksibilnost Fonda za razvoj, koji je i dalje inertan i previše spor. Krediti se čekaju i po šest meseci. Činjenica je da je poslednji kvartal godine kritičan, ali ukoliko se dogodi ekspanzija zaraze, a država ne izađe sa nekom novom finansijskom injekcijom, sledeće godine doći će do neminovnog otpuštanja velikog broja radnika u najugroženijim sektorima kao što su ugostiteljstvo, hoteli i tekstilna industrija“, napominje direktor UPS.
Talas korona virusa produžio je neizvesnost i na domaćem i na kompletnom evropskom tržištu, ipak, postoji ogromna verovatnoća da će velike internacionalne kompanije, koje posluju kod nas, prebaciti lanac snabdevanja sa udaljenih destinacija na naše bliže okruženje, što bi dovelo do korišćenja domaćih resursa i snabdevača koji nimalo ne zaostaju po kvalitetu, objašnjava Drobnjaković.
Kada je reč o izvozu, on naglašava da se plasman robe uglavnom svodi na stare ugovore, potpisane pre izbijanja pandemije.
„Novih ugovora i plasmana je vrlo malo. Preduzeća sada moraju da pripremaju teren i da kontaktiraju sa starim i novim partnerima. Treba razmišljati o periodu i poslovanju kada se sve vrati u normalu, iako to neće biti tako brzo. Bitno je da je većina preduzeća održala likvidnost, da je bankarski sistem relativno stabilan, a troškovi zaduživanja niski“, zaključuje Drobnjaković.