Bez subvencija za privatne domove za stare, korisnici se prebacuju u državne ustanove

Korisnicima usluga privatnih domova za stare država više ne dotira smeštaj i svima kojima je istekao pojedinačni ugovor po ovom osnovu prebačeni su u državne ustanove širom Srbije.

Kako u razgovoru za Biznis.rs navodi predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih Radoslav Milovanović, problem je nastao jer nije potpisan novi okvirni sporazum sa Ministarstvom za rad o subvencijama za smeštaj u privatnom sektoru, a stari je istekao.

„Nije nastavljena trogodišnja tradicija da se raspisuje konkurs za javnu nabavku smeštaja u privatnim ustanovama socijalne zaštite. Tražili smo objašnjenje jer smatramo da je to jako dobra stvar i dobili odgovor da ima mnogo slobodnih mesta u državnim ustanovama koje dobijaju prednost u smislu delegiranja smeštaja centara za socijalni rad“, kaže Milovanović.

On objašnjava da je situacija na terenu malo drugačija jer nemaju svi korisnici mogućnost da budu smešteni u mestima za koja su ranije aplicirali. Naš sagovornik kao najveći problem u budućnosti navodi sporost rada državnih ustanova, gde je potrebno tri do šest meseci da bi se korisnik smestio u centar za socijalnu negu.

„Ovim sporazumom se starija populacija uz subvenciju države vrlo lako i brzo smeštala u privatne domove. Celokupna usluga od prvog zahteva do krajnjeg smeštaja svodila se na petnaestak dana, u sistemu koji se ustalio. Tu se vidi razlika u hitnosti pružanja usluga u odnosu na državne ustanove. Subvencija koju smo dobijali nije nikakvo bogaćenje, možda čak nije dovoljna ni za pokrivanje troškova, ali smo mi kao udruženje želeli da se angažujemo kao socijalno odgovorna kategorija poslodavaca u rešavanju problema osetljivih kategorija građana“, prenosi Radoslav Milovanović.

On podseća da je inicijativa o smeštanju lica u privatne domove uz subvenciju države pre pet godina potekla od Udruženja kao jedinstvena u ovom delu Evrope. Smatra da je u trenutku kada su se stekli uslovi da se celokupan proces digitalizuje, i da privatni domovi uđu u sistem socijalne zaštite, došlo do opstrukcije ljudi iz resornog ministarstva.

„Pod pritiskom, direktori centara za socijalni rad obavezni su da ne produžuju pojedinačne ugovore između korisnika i same ustanove, tako da klijent po isteku ugovora mora da izađe iz privatnog doma i prebaci se u državni“, objašnjava Milovanović.

Naš sagovornik ističe da je učinjen korak unazad i da su privatni domovi spremni za saradnju, čak i u vidu javno-privatnog partnerstva ili preuzimanja nekog broja državnih ustanova.

„Potrebna je, pre svega, strategija o broju i razmeštaju domova. Imamo 13 godina isti pravilnik o licenciranju što bi trebalo u nekom razumnom vremenskom roku da se doradi, na šta smo ukazivali. I dalje se od strane nadležnih bojkotuju promene, novine, povezaniji odnosi, bolje pozicioniranje na tržištu, kao i dovođenje stranaca u naše domove. Sve ono što treba da ima ekonomsku opravdanost“, zaključuje Radoslav Milovanović.