BEZ ZAKUPA U SRBIJI OSTALO 175.000 HEKTARA ZEMLJIŠTA Uprkos restituciji fond poljoprivrednih površina u vlasništvu države se ne smanjuje

Oko 175.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ove godine je bez zakupaca. Za tri godine prve zakupce je dobilo više od 5.000 hektara, a uprkos restituciji ovaj fond državnog zemljišta se ne umanjuje jer se identifikuju nove parcele, rečeno je Tanjugu u Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.

Zemljište, koje je bez zakupca, uglavnom je lošeg kvaliteta, kazao je direktor Uprave Branko Lakić.

„To zemljište uglavnom se nalazi na lokacijama koje klimatski nisu najpogodnije za različite vrste poljoprivredne proizvodnje. Najčešće su to trstici, močvare i pašnjaci u brdskim ili visokim planinskim predelima„, rekao je on.

Cilj države preko ministarstva i Uprave je da se što više poljoprivrednog zemljišta stavi u funkciju poljoprivredne proizvodnje, jer to donosi nove vrednosti.

„Uprava je u prethodne tri godine dala u zakup više od 5.250 hektara koje je do tada bilo zaparloženo. Te površine se daje u zakup po nula dinara, ali se isključivo radi o zemljištu koje nije korišćeno i koje nije bilo u zakupu prethodne tri agroekonomske godine„, kazao je Lakić.

Direktor Uprave je pojasnio da je tendencija smanjenje površina državnog poljoprivrednog zemljišta usled restitucije.

„Pozitivan paradoks jeste da se površine državnog zemljišta u vlasništvu države smanjuju, a površina u zakupu ostaje ista, ili se čak u velikom broju lokalnih samouprava uvećava“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, to je rezultat rada republičke Uprave i lokalnih samouprava na identifikaciji državnog poljoprivrednog zemljišta korišćenjem najnovijih softverskih tehnologija u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom.

„Imamo manje više istu površinu u zakupu u poslednje tri godine, iako je postupak restitucije u ovom periodu ušao u finalnu fazu“, rekao je Lakić.

U Upravi kažu da je najbolji način da zemljište sačuva i unapredi kvalitet je da bude u funkciji poljoprivredne proizvodnje i u zakupu na duži vremenski period. Dugoročni zakup na najmanje deset godina jedan je od uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fonda.

„Želimo i stočarima i ratarima da omogućimo da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, a bez dužeg perioda zakupa kvalitetno planiranje nije moguće“, dodao je on.

Od zakupa 60 odsto je prihod države, a 40 procenata koriste gradovi i opštine gde se zemljište nalazi, dok u Vojvodini državni deo dele Republika i Pokrajina.

„Do sada je Uprava dala saglasnost na 108 godišnjih programa za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta od 145 jedinica lokalne samouprave. To je dinamičan proces, svakog dana donosimo nove programe, očekujemo da će do početka agroekonomske godine sve jedinice lokalne samouprave imati usvojene godišnje programe„, zaključio je Lakić.