Regeneracija mozga nakon pandemije Covid-19

Biće potrebno neko vreme da povratimo dobro pamćenje

LifestyleSvetVestiZdravlje

7.7.2021 20:45 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Biće potrebno neko vreme da povratimo dobro pamćenje Biće potrebno neko vreme da povratimo dobro pamćenje
Stope vakcinacije rastu u SAD, Velikoj Britaniji i širom planete Zemlje pozivajući stanovništvo da se sve više socijalizuje sa spoljnim svetom nego što je... Biće potrebno neko vreme da povratimo dobro pamćenje

Stope vakcinacije rastu u SAD, Velikoj Britaniji i širom planete Zemlje pozivajući stanovništvo da se sve više socijalizuje sa spoljnim svetom nego što je to bilo slučaj prošle godine. Dobra vest je da je ljudski mozak sposoban za oporavak, a da mi možemo da pripomognemo tom procesu, piše The Guardian.

„Trebaće nam neko vreme da se oporavimo od slabog pamćenja“, ističe direktor UC Irvine Centra za neurobiologiju učenja i pamćenja i UCI Brain Initiative, Majk Isa (Mike Iassa).  Slabo pamćenje je frustrirajuće mentalno pogoršanje koje su mnogi od nas pretrpeli tokom pandemije, a ovaj fenomen poznat je kao “pandemijski mozak“.

Sada kada je opšte poznato da stres može biti opasan za naše fizičko zdravlje posebno kada se iskusi tokom dužeg vremenskog perioda. Dugotrajno izlaganje kortizolu, primarnom hormonu stresa u telu, povećava rizik od srčanih bolesti, poremećaja spavanja, pa čak i poremećaja raspoloženja poput anksioznosti i depresije. Utvrđeno je da hronični stres ubija moždane ćelije i čak smanjuje veličinu našeg prefrontalnog korteksa, dela mozga odgovornog za pamćenje, fokus i učenje.

U nedeljama i mesecima nakon prvog zaključavanja, ljudi su počeli da primećuju iznenadnu nesposobnost da se fokusiraju, sete se stvari i prate zadatke. Istraživači su počeli da shvataju kako se kapacitet naših mozgova promenio za 18 meseci socijalnog distanciranja i neizvesnosti.

Profesor kliničke neuropsihologije na Univerzitetu u Cambridgeu, Barbara Sahakian sarađivala je sa istraživačima Univerziteta Fudan na proceni efekata socijalne izolacije i usamljenosti na mozak ljudi tokom pandemije. Ona ističe da su uticaji na više delova mozga „duboki“.

Ipak, među tim iskustvima mogu postojati zajedničke karakteristike. Vršena su ispitivanja raznih kategorija ljudi, od medicinskih radnika do onih koji nikada nisu imali Covid-19, ali su bili zaključani. Među tim grupama ljudi su prijavili poteškoće sa koncentracijom, pamćenjem i simptome depresije.

„Ljudi imaju otpornost“, navodi  Sahakian i dodaje da će veliki deo ljudi i dalje pokazivati kognitivne promene.

Uprkos velikom kognitivnom uticaju protekle godine mnogi su optimistični u pogledu oporavaka. Čak i globalna zdravstvena kriza može svoje efekte ublažiti dobrom staromodnom mentalnom higijenom.

Znojite se

Postoji dovoljno dokaza da fizička aktivnost poboljšava kognitivno funkcionisanje. Vežba povećava neuroplastičnost , ili prilagodljivost mozga iskustvu i promenama,  što može pomoći u sprečavanju budućih neurodegenerativnih stanja poput demencije, pored sposobnosti našeg mozga da odbija nedavna dešavanja i okolnosti.

Slatki zvuk oporavka

Profesor na Univerzitetu u Oslu Metropolitan Eftimos Papatzkis (Efthimios Papatzikis), koji proučava neurologiju muzike, izjavio je da jednostavno slušanje muzike povećava proizvodnju oksitocina, što generalno doprinosi osećaju empatije i dobre volje, a pokazalo se i da muzika smanjuje nivo kortizola u telu.

Svaka muzika koja slušaocu prija može proizvesti terapeutske efekte.

Oslobodi glavu

Raspoloženje i kognitivna funkcija često idu ruku pod ruku. Pažljivost i meditacija ublažavajući stres i poboljšavaju automatske procese spoznaje poput pronalaženja memorije.

Vežbe poput meditacije, fokusirane pažnje i svesnog disanja preusmeravaju čovekovu pažnju na jedan predmet ili senzaciju. Ova praksa može se suprotstaviti iskustvu savladavanja u bliskoj budućnosti i dugoročno pomaže u uklanjanju ruminativnih obrazaca mišljenja.

Sahakian savetuje da treba da se obratiti pažnja na svet oko sebe i da se „čovek bude prisutan“. To će verovatno zahtevati strpljenje, prema sebi i ljudima oko nas, dok se ponovo vraćamo u društveni svet, zaključuje The Guardian.

  • Tina

    9.7.2021 #1 Author

    Sigurno je da je zatvaranja zbog kovida uticalo na zdravlje ljudi, jer to nije u prirodi coveka pa organizam i um trpe posledice

    Odgovori

  • Anna

    10.7.2021 #2 Author

    Od Černobilja, preko ’90-ih, pa ’99. i na kraju covid 19, mnogo generacija u Srbiji konstantno živi pod stresom. Ako tome dodamo političku i ekonomsku situaciju u zemlji- trebaće mnogo više od bavljenja sportom i meditacije da se ljudi vrate na normalu.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...