Blizu pola miliona siromašnih u Srbiji

„U Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi oko 470.000 građana (6,8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina. Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad je, u istom periodu, porastao za oko 50.000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u centrima za socijalni rad za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika“, pokazuje izveštaj koji je organizacija A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR) i koji sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.

Cilj Izveštaja je da pokaže koliko su, zbog tih mera, unazađena prava na lečenje, obrazovanje, socijalnu zaštitu, pravo na rad, pravičnu zaradu i druga prava iz ovog korpusa ljudskih prava.

Izveštaj Inicijative A 11 i CESR deo je grupe alternativnih izveštaja koje su brojne organizacije civilnog društva prosledile Komitetu UN, pre današnje sednice, kako bi dale doprinos realnijem sagledavanju stanja socijalnih i ekonomskih prava u zemlji.

Ujedno u izveštaju se navodi da je Srbija, za poslednjih osam godina, povećala budžetska izdvajanja za odbranu, vojsku i policiju a smanjila državna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo je već dve decenije niži nego u zemljama istočne i centralne Evrope.

Najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, dakle najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja, država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u – budžet za odbranu i vojsku.

„Obrazovanje i zdravstvo, dva sektora u kojima ostvarujemo neka od najbitnijih socijalnih prava – pravo na lečenje i pravo na obrazovanje – takođe su bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike. Za osam godina pala su ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. godini i 4,08 odsto u 2020. godini). Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a mi već godinama ulažemo 0,3 – 0,4 odsto. Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povukli smo još 2006. godine, iz Evropske investicione banke,a do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu – ovo je 16. godina da taj proces traje“, izjavio je Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.